
Храмовна слава у Богутовачкој Бањи
Парохијска заједница при Храму Светих првоврховних апостола Петра и Павла у Богутовачкој Бањи, свечано је прославила храмовну славу. Свету Литургију је служио протојереј-ставрофор Љубинко Костић, уз саслужење протојереја-ставрофора Лазара Васиљевића и протојереја Милоша Станисављевића. По завршеној Литургији, освећени су славски колач и жито. Сабраном народу, у пригодној беседи, обратио се прота Љубинко Костић, честитајући храмовну славу надлежном пароху, протојереју Владу Величковићу, и свим члановима парохијске заједнице, наглашавајући значај обнове овога храма: – Обнављањем овог храма, обнавља се духовно и жива Црква Божија, народ при овој светињи. Градња храма је по благослову Светог Владике Николаја, тадашњег Епископа жичког, започета 1939. године. После рата, ондашње власти су забранили градњу започетог храма. Забрана је трајала пуне три деценије, да би се наставила тек 1968. године. Данас се наставља свеобухватна обнова храма. Прота Љубинко је нагласио важност апостолске мисије Светих апостола Петра и Павла и њиховог труда на ширењу јеванђелске благовести по свом ондашњем јудејском и многобожачком свету. Своју оданост Христу и Његовој Цркви су посведочили мученичким пострадањем. Зато се данас диљем света у храмовима подигнутим у част ових Светих апостола од истока до запада и севера и југа приносе литургијске молитве за спас људскога рода. А ми хришћани имамо свету обавезу да истрајавамо на спасоносним путу Христовог јеванђеља, крепљени вером и ревношћу Светих апостола. Отац Владе Величковић се захвалио свима који се својим прилозима и помоћу, прислањају на ову светињу у обнови. Славље је настављено у заједничарењу у славској трпези. Протојереј-ставрофор Љубинко Костић

Петровдан у Ласцу
Дана 12. јула 2022. године када наша Света Црква прославља Свете апостоле Петра и Павла, Црква у Ласцу прославила је своју храмовну славу. Светом Литургијом началствовао је протојереј Мирослав Петров, Архијерејски намесник трнавски, уз саслужење јереја Драгана Милованчевића, пароха рамаћког, и јереја Александра Миликића, пароха лазачког. У беседи након прочитаног Јеванђеља, отац Мирослав је поучио верни народ да се Црква темељи на вери апостола, по речима Господа Исуса Христа који је рекао Петру да је он камен на коме ће сазидати Цркву своју, коју ни врата пакла неће надвладати. Велики број верног народа је узео учешћа у Светој Литургији. Након заамвоне молитве и резања славског колача присутнима се обратио отац Александар, захваливши се свима који су у тако великом броју дошли да заједно прославе храмовну славу. Он се захвалио и овогодишњим домаћинима и свима који су дали допринос и помогли да се све за прославу уготови. Након Свете Литургије отац Александар је са овогодишњим домаћинима и верним народом припремио трпезу љубави за све присутне. Чтец Филип Нешковић

Света Архијерејска Литургија у Светосавском храму у Краљеву
Дана 10. јула 2022. године, у недељу четврту по Духовима и на празник Преподобног Сампсона Странопримца, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, старешина храма протојереј Радоја Сандо, протонамесник Дејан Марковић, као и ђакон Стефан Симић. Хор је наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић. Епископ Јустин се након прочитаног одељка из Светог Јеванђеља обратио литургијској заједници надахнутом беседом. У наставку Свете Архијерејске Литургије, уследило је причешћивање Светим Тајнама Христовим. Беседу Епископа Јустина преносимо у целости: Вероучитељ Филип Зеленовић

Тв-представљања новог броја Жичког благовесника (јул-септембар 2022)

Свети Симеон Нови Богослов о Светом Причешћу као надахнућу подвига
„Свештено извршивши у себи наше пресаздање, Бог Слово је потом себе принео на Жртву за нас кроз Крст и смрт, свагда предајући на жртвовање своје Пречисто Тело и свакодневно га нам предлажући као душехрањиву обилну трпезу како бисмо, окушајући га и пијући Његову Пречисту Крв, у осећању душе кроз Причешће постајали бољи него што јесмо, растварајући се са њима, из лошијег се претварајући у боље и двоструко постајући једно са двоструким Словом, тј. и телом и словесном душом, с обзиром да је Он оваплоћени Бог и да нам је постао једносуштан по плоти. И ми нисмо своји, него Његови. Он нас је сјединио са собом кроз бесмртну трпезу, учинивши да по усиновљењу постанемо оно што је сам Он“. Свети Симеон Нови Богослов, Стослов о очишћењу ума, 94. слово

Епископ Јустин началствовао литургијским сабрањем поводом храмовне славе у Доњим Бранетићима
Дана 07. јула 2022. године када наша Света Црква прославља Рођење Светог Јована, Претече и Крститеља Господњег, молитвено је прослављен празник и слава Храма Светог Јована Крститеља у селу Доњи Бранетићи покрај Горњег Милановца. Прослава је започела у навечерје празника када је парохију савиначку благословом нашег Епископа жичког г. Јустина обасјала велика духовна радост доласком и посетом проигумана српске лавре хиландарске, архимандрита Методија са монаштвом. Такође, том приликом архимандрит Методије и светогорски монаси посетили су једну од три филијалне цркве парохије савиначке – Цркву брвнару Светог Ђорђа у Такову. Историја ове цркве везана је за подизање Другог српског устанка. Врхунац прославе празника Рођења Светог Јована Крститеља био је долазак Епископа и духовног оца Епархије жичке Г. Јустина кога је испред порте храма дочекало мноштво верног народа на челу са проигуманом хиландарским Методијем, Архијерејским намесником таковским, протојерејом Драганом Ђоремом и осталим свештенством. Литургијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслуживање проигумана хиландарског архимандрита Методија, Архијерејског намесника таковског, протојереја Драгана Ђорема, јереја Александра Пејовића, јерођакона Нектарија Хиландарца, ђакона Стефана Симића и ђакона Миладина Милуновић. Епископу су чтецирали ипођакон Дејан Камиџорац, Драгутин Сандо и Димитрије Ђорем. Лепоти богослужења својим умилним гласовима допринели су протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, дипломирани теолог Младен Марић и Богдан Миленковић. На потезу Јовање у Доњим Бранетићима на самој граници са селом Озрем, налази се једна од највећих цркава општине Горњи Милановац. По једном предању саграђена је на месту где је некада била црква брвнара, по другом зидана црква а по трећем средњовековни манастир. О томе сведочи постојање некадашње часне трпезе. Година градње данашње цркве није поуздано утврђена, али се зна да је 1935. године чин освећења извршио Свети Владика Николај Велимировић. Данашњи иконостас у овом храму се налазио у Храму Свете Тројице у Горњем Милановцу, који је ова црква добила на дар. На Светој Литургији мноштву верног народа се обратио Епископ Јустин који је поздравио верни народ и изразио велику духовну радост због доласка и посете архимандрита Методија и монаштва Манастира Хиландар. По благослову Епископа Јустина, надахунтом беседом сабрању се обратио архимандрит Методије. Он се најпре захвалио Епископу на указаној части да саслужује на данашњи свети празник, а потом је честитао храмовну славу. Истакао је велику радост што је после толико година од освећења храма, ова литургијска заједница имала прилику да сабрањем предстоји њен Архијереј. Отац Методије је говорио о Светом Јеванђељу и значају данашњег празника, као и о вери коју су имали родитељи Светог Јована. Они нису клонули духом када нису имали потомство. Да би веза Пресвете Богородице и верног народа била још јача, братство Манастира Хиландара је донело икону Тројеручицу на дар за све присутне. Игуман хиландарски је говорио о настанку ове чудотворне иконе и чудесима која се дешавају приликом молитвеног обраћања Богородици од стране верног народа, свештенства и монаштва . На крају своје беседе, игуман је, са великом надом, упутио речи охрабрења свима нама који смо на Христовом путу. На призив свог Архипастира жичког, мноштво верних је узело учешћа у Светој Тајни Евхаристије – Тела и Крви Христове. Након Свете Литургије, свештенство и верни народ, су са својим Епископом прешли у нови парохијски дом који је Преосвећени освештао на велику радост мештана овог краја. Након освећења у част Рођења Светог Јована Претече освештано је славско жито и пререзан славски колач. По завршетку освећења сви верни су заједно са својим Епископом приступили трпези љубави коју су са великим трудом припремили парох савиначки, јереј Александар Пејовић са домаћинима. Том приликом отац Александар се захвалио Епископу Јустину на благослову, као и парохијанима на помоћи око изградње новог дома. Такође, данашњу свечаност су улепшали и КУД „Шумадија“ и етно група „Црнућанка“. После трпезе љубави, Епископ Јустин је благословио верни народ. Ђакон Миладин Милуновић

Ивањдан – слава храма у Ратини
„Пророче и предтече пришествија Христова, достојно восхвалити тја недоумјејем ми, љубовију чтушчији тја: неплодство бо рождшија и отчеје безгласије разрјешисја, славним и честним твојим рождеством, и воплошченије Сина Божија мирови проповједујетсја“. Храмовна слава у Ратини започела је свечаном вечерњом службом са петохлебницом коју је служио јереј Мирослав Андрић. На сам дан празника Света Литургија је почела у 8 и 30, а началствовао је архимандрит Стефан из Манастира Зочиште, уз саслужење архимандрита Серафима из Манастира Суково, архимандрита Јакова из Манастира Жиче, игумана Манастира Данића Павла, протојереја Мирољуба Попадића, старешине Храма Свете Тројице из Краљева и више свештеника Жичке епархије и оних који су дошли са разних страна српских земаља. Храм је био премален, за све вернике који су дошли да се поклоне и помоле пред моштима Светог Јована Крститеља које се налазе у овој дивној цркви. Велики број верника узео је учешћа у Светом Причешћу. Свети Јован нас је сабрао и да прославимо јубилеј 40 година свештеничке службе старешине Храма Светог Јована Крститеља у Ратини, протојереја-ставрофора Милоша Васиљевића, Посебна част нам је била да угостимо и градоначелника Краљева др Предрага Терзића који је честитао мештанима и оцу Милошу празник пожелевши им да буду вредни и истрајни у својим добрим намерама. Хор Цркве Свете Тројице из Краљева ″Свети архиђакон Стефан″, својим изузетним појањем значајно је допринео лепоти Свете службе. У својој беседи архимандрит Стефан из Манастира Зочиште је између осталог рекао : – Свети Јован јесте благовесник наде у конкретно, живо, етичко и духовно очишћење и обновљење човека кроз сусрет са Божанском личношћу Господа Исуса Христа, дугоочекиваним Месијом и Избавитељем од греха, пропадљивости и смрти. Он је припадао оној врсти духовних људи чији је богомдани задатак, као и већине старозаветних пророка, био да одређеној заједници у одређеном историјском тренутку објави истину о неправди, лажи, лицемерју и свакој врсти зла у којем се та заједница налази, затрована и изобличена њиме. Његов је задатак био да својим сведочењем истине иритира људе и натера их да се коначно суоче са злом у себи, да се ужасну пред тим злом и да одлуче да га се ослободе борбом против њега. Управо крштење и крштењско погружавање у воду, која јесте символ и извор живота, сила која очишћује и обнавља живот, представља такво ослобођење и корениту измену живота. Молећи се свемилостивом Господу да нам да снаге, воље и жеље за узрастањем у вери, врлинама и смирењу, угледајмо се на дивну личност Светог Јована Крститеља и чујмо и данас као и пре више од две хиљаде година његове снажне речи: Покајте се, јер се приближило Царство Небеско! Уследила је литија око храма са молитвама Васкрслом Господу да нам опрости сагрешења наша и подари напредак мештанима који живе у селу и вечан покој онима који су уснули. Пререзан је славски колач и освештано жито у славу и част Светог Јована Крститеља. На радост свих присутних малишани наше заједнице извели су пригодан културно-уметнички програм. Затим је уследила трпеза љубави за све присутне. Старешина храма протојереј-ставрофор Милош Васиљевић је захвалио свима који су уложили и најмањи труд да на овако леп начин прославимо нашег заштитника. Трипо Данило Спахић, чтец

Ивањдан у Љигу
Празник Рођење Пророка и Претече и Крститеља Господњег Јована, свечано је прослављен и ове године у Љигу. Уочи храмовне славе служено је празнично вечерње са петохлебницом и литијом улицама Љига. Вечерње су служили и у литији учествовали свештеници: јереј Дејан Трипковић из Ваљева, јереј Дејан Антић из Калуђерице, протонамесник Слободан Алексић из Белановице, јереј Миодраг Марковић из Мораваца, протојереј Стефан Франовић (новосадски парох у пензији сада настањен у Јеловику код Аранђеловца), протојереј Светолик Марковић и ђакон Слободан Пејовић. У литији улицама варошице Љиг учествовали су и полицијски службеници из ПС у Љигу. На сам дан празника сабрање је почело празничним јутрењем у 7.30, да би свој врхунац имало на Светој Литургији и причешћивању Божанским Даровима.. Евхаристијским сабрањем началствовао је јереј Дејан Антић, старешина Цркве Светих Јоакима и Ане у Калуђерици, а саслуживали су протојереј Светолик Марковић, јереј Миодраг Марковић, парох моравачки, као и ђакон Слободан Пејовић. После заамвоне молитве на платоу испред храма извршен је чин благосиљања и ломљења славског колача, који су ове године припремили чланови црквеног одбора. У програму који је уследио учествовали су: КУД „Љиг“ из Љига, певачка група Горња Јасеница из Јарменоваца, ученице СМШ „Марко Тајчевић“ из Лазаревца, Марина Степановић из Палежнице и Сања Милановић из Дучића, које су одсвирале неколико традиционалних кола на фрули. Потом је старешина цркве уручио Захвалнице заслужним приватним предузетницима и појединцима, који несебично и с љубављу својим прилозима и донацијама помажу своју Свету Цркву и храм Светог Јована у Љигу. Трпеза љубави је припремљена за све учеснике празничног сабрања, а за време ручка трајао је пригодан музички програм који су извели гитариста Александар Пантовић и његови пријатељи из Лознице. Протојереј Светолик Марковић

Ибарске новости: Митрополит Антоније Блум, “Пустимо да Бог делује у нама“
Ако су јеванђелске заповести толико тешке и захтевне ко се онда уопште може спасити? Ово је питање које су апостоли поставили Господу и Његов одговор је био уједно охрабрујући и обесхрабрујући за оне који желе да ово постигну својим сопственим снагама. Рекао је, ово је човеку немогуће, али Богу је све могуће. Овде постоји један јаз попут јаза између оног небеског и оног земаљског – оно земаљско никада не може да узрасте у оно небеско, јер се небеса морају спустити к нама да би ми били испуњени оним што је небеско. Свети Дух није највиша тачка наше душе, Вечни Живот није само пуноћа живота у времену. Оно што је божанско је божанско и ми то можемо само примити као дар; не можемо досегнути до тога и то освојити само тиме што ћемо узрастати ка небу. Када чинимо тако тада градимо нову Вавилонску Кулу и лутамо и не можемо достићи до Неба. Али како онда можемо постати способни да примимо оно што је Бог спреман да нам дарује? У посланици коју смо данас читали речено нам је да је Божија благодат написала све оно што су апостоли написали, тј. да је сила и дејство Самога Бога, а не људска бистрина ума, не људска снага и памет, то написала. Дакле, једини пут како можемо испунити наш призив и постати оно што је замишљено да будемо – становници Неба, синови Божији по усвојењу – је да постанемо способни да примимо благодат Божију која нам је дата тако отворено и тако великодушно, али коју примамо тако бојажљиво зато што смо тако ускогруди и затворени. Морамо научити да будемо отворени и да постанемо пријемчиви. На то је мислио Свети Павле када је се изразио речима које му је упутио Сами Господ „Моја сила се у немоћи пројављује“. Само тако постајемо пријемчиви и само тада Божија сила постаје делатна у нама, у супротном ми блокирамо пут Божијег деловања. Али није поента само у слабости, јер смо сви слаби, а нисмо сви пријемчиви. Постоји посебан начин како морамо постати слаби како бисмо постали пријемчиви и ја ћу покушати да то објасним или да макар укажем на то кроз два примера. Први пример није толико удаљен од конкретне стварности: уколико се сећате, у Писму реч коју читамо „Дух“ означава дување ветра, означава делање Божије. Овај пример ће нам постати јаснији кроз следећу слику. Када отиснемо бродић постајемо способни да га усмеравамо захваљујући ветру који дува. Ако разапнемо једро, а једро је способно да ухвати ветар зато што је слабашно, зато што је савитљиво, те баш зато може бити усмерено у било ком правцу од стране самога ветра. Само треба да научимо да избацимо једро како би оно ухватило ветар. Ово је први облик слабости који нам помаже у нашем трагању за Богом. Будимо савитљиви и још научимо како да осетимо у ком правцу ветар дува, где је лахор Духа и постанимо отворени за то „дисање“ Духа и будимо испуњени Њиме, дозволимо да будемо испуњени Њиме и дозволимо Духу да Сам управља нашим бродићем. Али пречесто су наше слабости још увек ту и онда покушавамо да будемо затегнути (као у војсци) и мудри и активни и тако спутавамо Бога да не може учинити оно што би лако могао учинити само када му не би „помагали“. Сигурно сте видели како мало дете добија прву лекцију писања: у руке му је стављена оловка, а мајка узима и његову руку и оловку у своје руке и помера је и то чини све док дете не почне да схвата која је мајчина намера; и док је тако, како само те линије лепо изгледају! Праве и слободне…! Међутим, долази тренутак када дете умисли да оно зна шта мама намерава да учини и жели да „буде на помоћи“, и само повуче руку, и линије постају искривљене. То је оно што ми стално чинимо: Господ покушава да усмери нашу руку, да учини да исписујемо праву причу нашег живота, али нам се причини да знамо боље, да тачно знамо шта Он намерава и желимо да помогнемо! И рукопис те књиге о нашем животу испадне толико ружан… Када би смо само научили да држимо усмерене руке све док заиста не схватимо шта Бог жели да учинимо, све док заиста не схватимо какви су потези и какав је рукопис, али ми то не чинимо. Већ, уобразимо да је наша малена снага толико снажна да замрља оно што Бог Својом руком пише. Ова два примера нам показују да треба, и интелигенцијом, и отвореним умом и свом својом гипкошћу, да будемо способни за обликовање. Треба да будемо трезвени и онда ћемо најпре научити да пишемо, а потом и постати креативни. Нека нам Бог подари да надрастемо наше слабости и нашу илузорну снагу (слабост наше илузорне снаге), да се одучимо од лажне креативности која је свет у коме живимо учинила толико страшним и да се научимо трезвеној и будној обликоватељности и крхкости кроз коју Бог може слободно да делује градећи Царство Божије у овом свету. Амин! Митрополит Антоније Блум Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 08. јул 2022. године

Празник Преподобне мати Анастасије у Манастиру Студеници
Празновање Преподобне мати Анастасије, мајке првог архиепископа српског Светог Саве, започело је у Манастиру Студеници 3. јула 2022. године свеноћним бденијем којим је началствовао јеромонах Виталије (Милошевић). Свечаност празника улепшана је Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Епископу су саслуживали: игуман студенички архимандрит Тихон (Ракићевић), архимандрит Дамјан Цветковић, секретар ЕУО-а Епархије жичке, секретар Епископа жичког и игуман вујански архимандрит Сава (Илић), Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, протојереј-ставрофор Слободан Марковић из Косјерића, јеромонах Виталије (Милошевић), јеромонах Кипријан, сабрат Манастира Вазнесење, Архијерејски намесник студенички протонамесник Данило Петровић, протојереј Миодраг Тодоровић из Коњевића, протојереј Милош Станисављевић, протонамесник Мирољуб Попадић, старешина храма Свете Тројице у Краљеву, јереј Милан Костић из Грачаца, као и ђакон Стефан Симић. Празник су увеличали својим присуством сестринство Манастира Благовештења на челу са својом мати игуманијом Михаилом. Обасјан сунчевим зрацима, озвучен песмом птица небеских, у загрљају зелених шума, немањићки манастир – Мајка српских Цркава, дочекао је Епископа, свештенство, монаштво и верни народ са љубављу. Тако је већ годинама уназад, па је овде сусрет истинско препознавања домаћина и гостију у радости духа и горењу срцȃ која се сабирају око Христа Преблагог. Окружен нетљеним моштима светородних Немањића, Христос овде блиста као Бог Који је „диван међу Светима својим“. Сви ми, сабрани око Владике Јустина, прибројали смо се вековном литургијском идентитету који Манастир Студеницу чини непресушним извором инспирације за свакога ко је овде икада дошао. У молитвеном трепету свештенорадњи, праћених милозвучним појањем студеничке братије, принета је Жртва за живот света. Кроз заједничење у Чаши спасења, остварено је јединство са Господом Који је ради нашег спасења претрпео Крст и васкрсао из мртвих. По завршетку читања Светога Јеванђеља, Епископ Јустин се обратио пригодном беседом верном народу рекавши да је увек када дође овде задивљен лепотом Манастира Студенице. Говорио је о самоме поду манастира који је својом углачаношћу сведочи о вековном животу монаштва овде и посетама српског народа овој светој обитељи. Осврнуо се на живот и дело Свете мајке Анастасије, рекавши да је она мајка Светога Саве и Светих Немањића, али и српска мајка, мајка сваког Србина по читавом земаљском шару. У току Свете Архијерејске Литургије, велики број монаштва, свештенства и деце узели су учешћа у Светој Тајни Причешћа. По завршетку заамовне молитве, пререзан је колач, а Владика Јустин је честитао празник и манастирску славу игуману Тихону и братији. Након Литургије, приређена је пригодна трпеза у манастирској трпезарији, приликом које је игуман Тихон заблагодарио Епископу Јустину што је улепшао прославу данашњег празника својим, захваливши се и свима присутнима на доласку. Чтец Петар Ђерковић

Храмовна слава у Богутовачкој Бањи
Парохијска заједница при Храму Светих првоврховних апостола Петра и Павла у Богутовачкој Бањи, свечано је прославила храмовну славу. Свету Литургију је служио протојереј-ставрофор Љубинко Костић, уз саслужење протојереја-ставрофора Лазара Васиљевића и протојереја Милоша Станисављевића. По завршеној Литургији, освећени су славски колач и жито. Сабраном народу, у пригодној беседи, обратио се прота Љубинко Костић, честитајући храмовну славу надлежном пароху, протојереју Владу Величковићу, и свим члановима парохијске заједнице, наглашавајући значај обнове овога храма: – Обнављањем овог храма, обнавља се духовно и жива Црква Божија, народ при овој светињи. Градња храма је по благослову Светог Владике Николаја, тадашњег Епископа жичког, започета 1939. године. После рата, ондашње власти су забранили градњу започетог храма. Забрана је трајала пуне три деценије, да би се наставила тек 1968. године. Данас се наставља свеобухватна обнова храма. Прота Љубинко је нагласио важност апостолске мисије Светих апостола Петра и Павла и њиховог труда на ширењу јеванђелске благовести по свом ондашњем јудејском и многобожачком свету. Своју оданост Христу и Његовој Цркви су посведочили мученичким пострадањем. Зато се данас диљем света у храмовима подигнутим у част ових Светих апостола од истока до запада и севера и југа приносе литургијске молитве за спас људскога рода. А ми хришћани имамо свету обавезу да истрајавамо на спасоносним путу Христовог јеванђеља, крепљени вером и ревношћу Светих апостола. Отац Владе Величковић се захвалио свима који се својим прилозима и помоћу, прислањају на ову светињу у обнови. Славље је настављено у заједничарењу у славској трпези. Протојереј-ставрофор Љубинко Костић

Петровдан у Ласцу
Дана 12. јула 2022. године када наша Света Црква прославља Свете апостоле Петра и Павла, Црква у Ласцу прославила је своју храмовну славу. Светом Литургијом началствовао је протојереј Мирослав Петров, Архијерејски намесник трнавски, уз саслужење јереја Драгана Милованчевића, пароха рамаћког, и јереја Александра Миликића, пароха лазачког. У беседи након прочитаног Јеванђеља, отац Мирослав је поучио верни народ да се Црква темељи на вери апостола, по речима Господа Исуса Христа који је рекао Петру да је он камен на коме ће сазидати Цркву своју, коју ни врата пакла неће надвладати. Велики број верног народа је узео учешћа у Светој Литургији. Након заамвоне молитве и резања славског колача присутнима се обратио отац Александар, захваливши се свима који су у тако великом броју дошли да заједно прославе храмовну славу. Он се захвалио и овогодишњим домаћинима и свима који су дали допринос и помогли да се све за прославу уготови. Након Свете Литургије отац Александар је са овогодишњим домаћинима и верним народом припремио трпезу љубави за све присутне. Чтец Филип Нешковић

Света Архијерејска Литургија у Светосавском храму у Краљеву
Дана 10. јула 2022. године, у недељу четврту по Духовима и на празник Преподобног Сампсона Странопримца, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, старешина храма протојереј Радоја Сандо, протонамесник Дејан Марковић, као и ђакон Стефан Симић. Хор је наступао под диригентском палицом проф. Драгане Манојловић. Епископ Јустин се након прочитаног одељка из Светог Јеванђеља обратио литургијској заједници надахнутом беседом. У наставку Свете Архијерејске Литургије, уследило је причешћивање Светим Тајнама Христовим. Беседу Епископа Јустина преносимо у целости: Вероучитељ Филип Зеленовић

Тв-представљања новог броја Жичког благовесника (јул-септембар 2022)

Свети Симеон Нови Богослов о Светом Причешћу као надахнућу подвига
„Свештено извршивши у себи наше пресаздање, Бог Слово је потом себе принео на Жртву за нас кроз Крст и смрт, свагда предајући на жртвовање своје Пречисто Тело и свакодневно га нам предлажући као душехрањиву обилну трпезу како бисмо, окушајући га и пијући Његову Пречисту Крв, у осећању душе кроз Причешће постајали бољи него што јесмо, растварајући се са њима, из лошијег се претварајући у боље и двоструко постајући једно са двоструким Словом, тј. и телом и словесном душом, с обзиром да је Он оваплоћени Бог и да нам је постао једносуштан по плоти. И ми нисмо своји, него Његови. Он нас је сјединио са собом кроз бесмртну трпезу, учинивши да по усиновљењу постанемо оно што је сам Он“. Свети Симеон Нови Богослов, Стослов о очишћењу ума, 94. слово

Епископ Јустин началствовао литургијским сабрањем поводом храмовне славе у Доњим Бранетићима
Дана 07. јула 2022. године када наша Света Црква прославља Рођење Светог Јована, Претече и Крститеља Господњег, молитвено је прослављен празник и слава Храма Светог Јована Крститеља у селу Доњи Бранетићи покрај Горњег Милановца. Прослава је започела у навечерје празника када је парохију савиначку благословом нашег Епископа жичког г. Јустина обасјала велика духовна радост доласком и посетом проигумана српске лавре хиландарске, архимандрита Методија са монаштвом. Такође, том приликом архимандрит Методије и светогорски монаси посетили су једну од три филијалне цркве парохије савиначке – Цркву брвнару Светог Ђорђа у Такову. Историја ове цркве везана је за подизање Другог српског устанка. Врхунац прославе празника Рођења Светог Јована Крститеља био је долазак Епископа и духовног оца Епархије жичке Г. Јустина кога је испред порте храма дочекало мноштво верног народа на челу са проигуманом хиландарским Методијем, Архијерејским намесником таковским, протојерејом Драганом Ђоремом и осталим свештенством. Литургијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслуживање проигумана хиландарског архимандрита Методија, Архијерејског намесника таковског, протојереја Драгана Ђорема, јереја Александра Пејовића, јерођакона Нектарија Хиландарца, ђакона Стефана Симића и ђакона Миладина Милуновић. Епископу су чтецирали ипођакон Дејан Камиџорац, Драгутин Сандо и Димитрије Ђорем. Лепоти богослужења својим умилним гласовима допринели су протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, дипломирани теолог Младен Марић и Богдан Миленковић. На потезу Јовање у Доњим Бранетићима на самој граници са селом Озрем, налази се једна од највећих цркава општине Горњи Милановац. По једном предању саграђена је на месту где је некада била црква брвнара, по другом зидана црква а по трећем средњовековни манастир. О томе сведочи постојање некадашње часне трпезе. Година градње данашње цркве није поуздано утврђена, али се зна да је 1935. године чин освећења извршио Свети Владика Николај Велимировић. Данашњи иконостас у овом храму се налазио у Храму Свете Тројице у Горњем Милановцу, који је ова црква добила на дар. На Светој Литургији мноштву верног народа се обратио Епископ Јустин који је поздравио верни народ и изразио велику духовну радост због доласка и посете архимандрита Методија и монаштва Манастира Хиландар. По благослову Епископа Јустина, надахунтом беседом сабрању се обратио архимандрит Методије. Он се најпре захвалио Епископу на указаној части да саслужује на данашњи свети празник, а потом је честитао храмовну славу. Истакао је велику радост што је после толико година од освећења храма, ова литургијска заједница имала прилику да сабрањем предстоји њен Архијереј. Отац Методије је говорио о Светом Јеванђељу и значају данашњег празника, као и о вери коју су имали родитељи Светог Јована. Они нису клонули духом када нису имали потомство. Да би веза Пресвете Богородице и верног народа била још јача, братство Манастира Хиландара је донело икону Тројеручицу на дар за све присутне. Игуман хиландарски је говорио о настанку ове чудотворне иконе и чудесима која се дешавају приликом молитвеног обраћања Богородици од стране верног народа, свештенства и монаштва . На крају своје беседе, игуман је, са великом надом, упутио речи охрабрења свима нама који смо на Христовом путу. На призив свог Архипастира жичког, мноштво верних је узело учешћа у Светој Тајни Евхаристије – Тела и Крви Христове. Након Свете Литургије, свештенство и верни народ, су са својим Епископом прешли у нови парохијски дом који је Преосвећени освештао на велику радост мештана овог краја. Након освећења у част Рођења Светог Јована Претече освештано је славско жито и пререзан славски колач. По завршетку освећења сви верни су заједно са својим Епископом приступили трпези љубави коју су са великим трудом припремили парох савиначки, јереј Александар Пејовић са домаћинима. Том приликом отац Александар се захвалио Епископу Јустину на благослову, као и парохијанима на помоћи око изградње новог дома. Такође, данашњу свечаност су улепшали и КУД „Шумадија“ и етно група „Црнућанка“. После трпезе љубави, Епископ Јустин је благословио верни народ. Ђакон Миладин Милуновић

Ивањдан – слава храма у Ратини
„Пророче и предтече пришествија Христова, достојно восхвалити тја недоумјејем ми, љубовију чтушчији тја: неплодство бо рождшија и отчеје безгласије разрјешисја, славним и честним твојим рождеством, и воплошченије Сина Божија мирови проповједујетсја“. Храмовна слава у Ратини започела је свечаном вечерњом службом са петохлебницом коју је служио јереј Мирослав Андрић. На сам дан празника Света Литургија је почела у 8 и 30, а началствовао је архимандрит Стефан из Манастира Зочиште, уз саслужење архимандрита Серафима из Манастира Суково, архимандрита Јакова из Манастира Жиче, игумана Манастира Данића Павла, протојереја Мирољуба Попадића, старешине Храма Свете Тројице из Краљева и више свештеника Жичке епархије и оних који су дошли са разних страна српских земаља. Храм је био премален, за све вернике који су дошли да се поклоне и помоле пред моштима Светог Јована Крститеља које се налазе у овој дивној цркви. Велики број верника узео је учешћа у Светом Причешћу. Свети Јован нас је сабрао и да прославимо јубилеј 40 година свештеничке службе старешине Храма Светог Јована Крститеља у Ратини, протојереја-ставрофора Милоша Васиљевића, Посебна част нам је била да угостимо и градоначелника Краљева др Предрага Терзића који је честитао мештанима и оцу Милошу празник пожелевши им да буду вредни и истрајни у својим добрим намерама. Хор Цркве Свете Тројице из Краљева ″Свети архиђакон Стефан″, својим изузетним појањем значајно је допринео лепоти Свете службе. У својој беседи архимандрит Стефан из Манастира Зочиште је између осталог рекао : – Свети Јован јесте благовесник наде у конкретно, живо, етичко и духовно очишћење и обновљење човека кроз сусрет са Божанском личношћу Господа Исуса Христа, дугоочекиваним Месијом и Избавитељем од греха, пропадљивости и смрти. Он је припадао оној врсти духовних људи чији је богомдани задатак, као и већине старозаветних пророка, био да одређеној заједници у одређеном историјском тренутку објави истину о неправди, лажи, лицемерју и свакој врсти зла у којем се та заједница налази, затрована и изобличена њиме. Његов је задатак био да својим сведочењем истине иритира људе и натера их да се коначно суоче са злом у себи, да се ужасну пред тим злом и да одлуче да га се ослободе борбом против њега. Управо крштење и крштењско погружавање у воду, која јесте символ и извор живота, сила која очишћује и обнавља живот, представља такво ослобођење и корениту измену живота. Молећи се свемилостивом Господу да нам да снаге, воље и жеље за узрастањем у вери, врлинама и смирењу, угледајмо се на дивну личност Светог Јована Крститеља и чујмо и данас као и пре више од две хиљаде година његове снажне речи: Покајте се, јер се приближило Царство Небеско! Уследила је литија око храма са молитвама Васкрслом Господу да нам опрости сагрешења наша и подари напредак мештанима који живе у селу и вечан покој онима који су уснули. Пререзан је славски колач и освештано жито у славу и част Светог Јована Крститеља. На радост свих присутних малишани наше заједнице извели су пригодан културно-уметнички програм. Затим је уследила трпеза љубави за све присутне. Старешина храма протојереј-ставрофор Милош Васиљевић је захвалио свима који су уложили и најмањи труд да на овако леп начин прославимо нашег заштитника. Трипо Данило Спахић, чтец

Ивањдан у Љигу
Празник Рођење Пророка и Претече и Крститеља Господњег Јована, свечано је прослављен и ове године у Љигу. Уочи храмовне славе служено је празнично вечерње са петохлебницом и литијом улицама Љига. Вечерње су служили и у литији учествовали свештеници: јереј Дејан Трипковић из Ваљева, јереј Дејан Антић из Калуђерице, протонамесник Слободан Алексић из Белановице, јереј Миодраг Марковић из Мораваца, протојереј Стефан Франовић (новосадски парох у пензији сада настањен у Јеловику код Аранђеловца), протојереј Светолик Марковић и ђакон Слободан Пејовић. У литији улицама варошице Љиг учествовали су и полицијски службеници из ПС у Љигу. На сам дан празника сабрање је почело празничним јутрењем у 7.30, да би свој врхунац имало на Светој Литургији и причешћивању Божанским Даровима.. Евхаристијским сабрањем началствовао је јереј Дејан Антић, старешина Цркве Светих Јоакима и Ане у Калуђерици, а саслуживали су протојереј Светолик Марковић, јереј Миодраг Марковић, парох моравачки, као и ђакон Слободан Пејовић. После заамвоне молитве на платоу испред храма извршен је чин благосиљања и ломљења славског колача, који су ове године припремили чланови црквеног одбора. У програму који је уследио учествовали су: КУД „Љиг“ из Љига, певачка група Горња Јасеница из Јарменоваца, ученице СМШ „Марко Тајчевић“ из Лазаревца, Марина Степановић из Палежнице и Сања Милановић из Дучића, које су одсвирале неколико традиционалних кола на фрули. Потом је старешина цркве уручио Захвалнице заслужним приватним предузетницима и појединцима, који несебично и с љубављу својим прилозима и донацијама помажу своју Свету Цркву и храм Светог Јована у Љигу. Трпеза љубави је припремљена за све учеснике празничног сабрања, а за време ручка трајао је пригодан музички програм који су извели гитариста Александар Пантовић и његови пријатељи из Лознице. Протојереј Светолик Марковић

Ибарске новости: Митрополит Антоније Блум, “Пустимо да Бог делује у нама“
Ако су јеванђелске заповести толико тешке и захтевне ко се онда уопште може спасити? Ово је питање које су апостоли поставили Господу и Његов одговор је био уједно охрабрујући и обесхрабрујући за оне који желе да ово постигну својим сопственим снагама. Рекао је, ово је човеку немогуће, али Богу је све могуће. Овде постоји један јаз попут јаза између оног небеског и оног земаљског – оно земаљско никада не може да узрасте у оно небеско, јер се небеса морају спустити к нама да би ми били испуњени оним што је небеско. Свети Дух није највиша тачка наше душе, Вечни Живот није само пуноћа живота у времену. Оно што је божанско је божанско и ми то можемо само примити као дар; не можемо досегнути до тога и то освојити само тиме што ћемо узрастати ка небу. Када чинимо тако тада градимо нову Вавилонску Кулу и лутамо и не можемо достићи до Неба. Али како онда можемо постати способни да примимо оно што је Бог спреман да нам дарује? У посланици коју смо данас читали речено нам је да је Божија благодат написала све оно што су апостоли написали, тј. да је сила и дејство Самога Бога, а не људска бистрина ума, не људска снага и памет, то написала. Дакле, једини пут како можемо испунити наш призив и постати оно што је замишљено да будемо – становници Неба, синови Божији по усвојењу – је да постанемо способни да примимо благодат Божију која нам је дата тако отворено и тако великодушно, али коју примамо тако бојажљиво зато што смо тако ускогруди и затворени. Морамо научити да будемо отворени и да постанемо пријемчиви. На то је мислио Свети Павле када је се изразио речима које му је упутио Сами Господ „Моја сила се у немоћи пројављује“. Само тако постајемо пријемчиви и само тада Божија сила постаје делатна у нама, у супротном ми блокирамо пут Божијег деловања. Али није поента само у слабости, јер смо сви слаби, а нисмо сви пријемчиви. Постоји посебан начин како морамо постати слаби како бисмо постали пријемчиви и ја ћу покушати да то објасним или да макар укажем на то кроз два примера. Први пример није толико удаљен од конкретне стварности: уколико се сећате, у Писму реч коју читамо „Дух“ означава дување ветра, означава делање Божије. Овај пример ће нам постати јаснији кроз следећу слику. Када отиснемо бродић постајемо способни да га усмеравамо захваљујући ветру који дува. Ако разапнемо једро, а једро је способно да ухвати ветар зато што је слабашно, зато што је савитљиво, те баш зато може бити усмерено у било ком правцу од стране самога ветра. Само треба да научимо да избацимо једро како би оно ухватило ветар. Ово је први облик слабости који нам помаже у нашем трагању за Богом. Будимо савитљиви и још научимо како да осетимо у ком правцу ветар дува, где је лахор Духа и постанимо отворени за то „дисање“ Духа и будимо испуњени Њиме, дозволимо да будемо испуњени Њиме и дозволимо Духу да Сам управља нашим бродићем. Али пречесто су наше слабости још увек ту и онда покушавамо да будемо затегнути (као у војсци) и мудри и активни и тако спутавамо Бога да не може учинити оно што би лако могао учинити само када му не би „помагали“. Сигурно сте видели како мало дете добија прву лекцију писања: у руке му је стављена оловка, а мајка узима и његову руку и оловку у своје руке и помера је и то чини све док дете не почне да схвата која је мајчина намера; и док је тако, како само те линије лепо изгледају! Праве и слободне…! Међутим, долази тренутак када дете умисли да оно зна шта мама намерава да учини и жели да „буде на помоћи“, и само повуче руку, и линије постају искривљене. То је оно што ми стално чинимо: Господ покушава да усмери нашу руку, да учини да исписујемо праву причу нашег живота, али нам се причини да знамо боље, да тачно знамо шта Он намерава и желимо да помогнемо! И рукопис те књиге о нашем животу испадне толико ружан… Када би смо само научили да држимо усмерене руке све док заиста не схватимо шта Бог жели да учинимо, све док заиста не схватимо какви су потези и какав је рукопис, али ми то не чинимо. Већ, уобразимо да је наша малена снага толико снажна да замрља оно што Бог Својом руком пише. Ова два примера нам показују да треба, и интелигенцијом, и отвореним умом и свом својом гипкошћу, да будемо способни за обликовање. Треба да будемо трезвени и онда ћемо најпре научити да пишемо, а потом и постати креативни. Нека нам Бог подари да надрастемо наше слабости и нашу илузорну снагу (слабост наше илузорне снаге), да се одучимо од лажне креативности која је свет у коме живимо учинила толико страшним и да се научимо трезвеној и будној обликоватељности и крхкости кроз коју Бог може слободно да делује градећи Царство Божије у овом свету. Амин! Митрополит Антоније Блум Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 08. јул 2022. године

Празник Преподобне мати Анастасије у Манастиру Студеници
Празновање Преподобне мати Анастасије, мајке првог архиепископа српског Светог Саве, започело је у Манастиру Студеници 3. јула 2022. године свеноћним бденијем којим је началствовао јеромонах Виталије (Милошевић). Свечаност празника улепшана је Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Епископу су саслуживали: игуман студенички архимандрит Тихон (Ракићевић), архимандрит Дамјан Цветковић, секретар ЕУО-а Епархије жичке, секретар Епископа жичког и игуман вујански архимандрит Сава (Илић), Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, протојереј-ставрофор Слободан Марковић из Косјерића, јеромонах Виталије (Милошевић), јеромонах Кипријан, сабрат Манастира Вазнесење, Архијерејски намесник студенички протонамесник Данило Петровић, протојереј Миодраг Тодоровић из Коњевића, протојереј Милош Станисављевић, протонамесник Мирољуб Попадић, старешина храма Свете Тројице у Краљеву, јереј Милан Костић из Грачаца, као и ђакон Стефан Симић. Празник су увеличали својим присуством сестринство Манастира Благовештења на челу са својом мати игуманијом Михаилом. Обасјан сунчевим зрацима, озвучен песмом птица небеских, у загрљају зелених шума, немањићки манастир – Мајка српских Цркава, дочекао је Епископа, свештенство, монаштво и верни народ са љубављу. Тако је већ годинама уназад, па је овде сусрет истинско препознавања домаћина и гостију у радости духа и горењу срцȃ која се сабирају око Христа Преблагог. Окружен нетљеним моштима светородних Немањића, Христос овде блиста као Бог Који је „диван међу Светима својим“. Сви ми, сабрани око Владике Јустина, прибројали смо се вековном литургијском идентитету који Манастир Студеницу чини непресушним извором инспирације за свакога ко је овде икада дошао. У молитвеном трепету свештенорадњи, праћених милозвучним појањем студеничке братије, принета је Жртва за живот света. Кроз заједничење у Чаши спасења, остварено је јединство са Господом Који је ради нашег спасења претрпео Крст и васкрсао из мртвих. По завршетку читања Светога Јеванђеља, Епископ Јустин се обратио пригодном беседом верном народу рекавши да је увек када дође овде задивљен лепотом Манастира Студенице. Говорио је о самоме поду манастира који је својом углачаношћу сведочи о вековном животу монаштва овде и посетама српског народа овој светој обитељи. Осврнуо се на живот и дело Свете мајке Анастасије, рекавши да је она мајка Светога Саве и Светих Немањића, али и српска мајка, мајка сваког Србина по читавом земаљском шару. У току Свете Архијерејске Литургије, велики број монаштва, свештенства и деце узели су учешћа у Светој Тајни Причешћа. По завршетку заамовне молитве, пререзан је колач, а Владика Јустин је честитао празник и манастирску славу игуману Тихону и братији. Након Литургије, приређена је пригодна трпеза у манастирској трпезарији, приликом које је игуман Тихон заблагодарио Епископу Јустину што је улепшао прославу данашњег празника својим, захваливши се и свима присутнима на доласку. Чтец Петар Ђерковић