Година: 2018

„Благословен који долази у име Господње“, речи које су одзвањале у срцима мештана села Горичани, а које је канонском посетом удостојио Епископ жички Господин Јустин. Епископ је донео велику радост овом селу својим благовољењем да дође и да их сабере у љубави око исте Чаше као врхунца човековог јединства – савеза са Богом. Преосвећеном Епископу на литургијском сабарању саслуживали су: протојереј Мирослав Петров, Архијерејски намесник трнавски, протојереј Миломир Мирковић, парох забалаћки, протојереј Нешко Богдановић, парох при Храму Свете великомученице Марине у Атеници, јереј Богољуб Симеуновић, старешина Храма Светог цара Константина и царице Јелене у Горичанима, протођакон Александар Грујовић и ђакон при Храму Вазнесења Господњег у Чачку Немања Тимотијевић.   Литургијско славље пропраћено је велелепним пјенијем појаца Ивана Трајковића из Краљева и Ђорђа Милидрага из Чачка. Овом приликом Господ је препознао таланте и труд христољубивог свештеника Богољуба Симеуновића, домаћина ове локалне цркве, а кроз благовољење и руку Његовог Преосвештенства подарио му протојерејски чин, на његову велику радост и свих његових парохијана. Након прочитане јеванђелске перикопе, Владика се сабранима обратио у својој надахнутој архипастирској беседи. Будући да се налазимо на прагу божићног поста, напоменуо је да је то период у коме бисмо требали да повећамо своја молитвена правила, да читамо Житија светих, која нам остављају најсветлије примере наших светих предака – који су дали и предали себе Господу. Посветивши се Господу својим трудом и делима, они су постали „богоносци“ на земљи и Господ срцезналац их је препознао као Своје верне слуге и поставио у рај сладости. Тај рај сладости представља оно духовно стање у коме се човек налазио пре првороднога греха. Пројавом човекове слободе, слободе прародитеља Адама и Еве и узимањем плодова са дрвета „познања добра и зла“, човек постаје смртан и цео земаљски живот покушава да усмери оном путањом преко „капије“ коју је сам Господ поставио. Једна од основних норми те путање је послушност, која се одражава и по питању самога поста, а за који имамо сведочанстава и у надахнутим перима Отаца Цркве Христове. Препознавање поста, као заповести Христове видимо и у светописамским текстовима. Наиме, када су ученици у дилеми питали Учитеља како да лече немоћне и да изгоне демоне, Он им одговара да се „зли род“ изгони само постом и молитвом. Богочовек Христос проводи четрдесет дана у пустињи, у посту, чиме показује да Он није утвара, већ да у потпуности преузима тело човечије, али тело без греха и тим нераскидивим и несливеним спојем остаје истинити Бог. Његов пост у пустињи и упутства ученицима остављају сведочанство о посту, а што у крајњем циљу поставља заповест коју би одржавали они који га воле. Преосвећени је сабранима скренуо пажњу на христољубиви живот у Цркви, као броду који плови сигурним и мирним морем ка спасењу. Стога живот у Цркви не треба да се своди само на прослављање крсне славе, Васкрса, Божића и неколицине празника, већ да клицу љубави према Христу држимо и испуњавамо Његове заповести. Његов долазак био је долазак својима, узимањем тела, страдањем, васкрсењем и узласком на небеса са десне стране Бога и Оца, показао је славу своју. Показао је образац врлине и љубави, како би сваки човек могао да узраста у „висину раста Христова“. Та „висина раста“ се заокружава у начелно постојање – „богови по благодати“. Јеванђелист Лука у свом Јеванђељу, чија се перикопа данас читала описује став безумника који бодри своју душу у овоземаљским сладостима, незнајући за њен крај. Пролазност људи је изненадне природе, нико засигурно не може рећи да ће сутра осванути, већ свака нада и упориште треба да буде усмерена према Господу. Свет и све у њему лежи у незнању, у пролазности. Оно што сигурно нема граница, нема пролазност, свакако је душа и пут њеног спасења. Из тог разлога Господ шаље Своје свете који су му од памтивека угодили, шаље их као подстрекаче како би бодрили и помагали људима у истрајности на том путу који води у Царство небеско. Преосвећени је напоменуо да приликом поста човеку често надолазе разна искушења, али да и у тим недаћама не смемо заборавити примере светих који су задивили и саме анђеле. Међу тим светима је засигрно и Света Марија Египћанка, која након бурног живота у свету се окреће светлости Јеванђеља и трага путем који води у Вечност. Након литургијског сабарања, у коме је велики број мештана села Горичани узео учешћа у заједничкој чаши, крунишући тако своју љубав заједничарења, уследила је трпеза љубави. Отац Богољуб, домаћин ове месне цркве заједно са својом породицом приредио је ручак којим су се послужили сабрани. Након благосиљања трпезе, уз топле речи домаћин се обратио окупљенима. Протојереј Богољуб се овом приликом захвалио Преосвећеном Владики Јустину на посети и на чину који му је доделио, пожелевши му дуге и благе године да проведе у здрављу као пастир добри који управља овом богомспасаваном Епархијом. Чтец Душан Арсенијевић

Субота двадесет шесте седмице по Духовима и празник Светог Краља су сасвим свечано прослављени у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Будући да је празновање Светог Стефана Дечанског „пало“ у суботни дан, свакако је било предвиђено да се служи Света Литургија, јер се у нашем храму осим недељама и „црвеним словима“ Литургија служи и суботним данима. Међутим, братство нашег храма и литургијска заједница при нашем храму су јутрос имали једно пријатно „изненађење“. Наиме, на неких четрдесетак минута пре Литургије је стигло обавештење од стране нашега Владике да ће и Он са нама служити Литургију у спомен овога великога Светитеља нашег рода, тако да смо посве свечано (неупоредиво свечаније него што то обично бива суботама) прославили данашњи празник. Владика, Владикини појци и чтечеви (који увек у великој мери украшавају Архијерејско служење), о. Сава који је по први пут отпочео служење Литургије у нашем храму у чину архимандрита – све је било онако како баш доликује Светом Стефану (а како сигурно не би било да није било овог „изненађења“). Накнадно смо сазнали да је Владика заправо на данашњи дан пре тридесет четири године (1984. године) рукоположен у чин јеромонаха у Манастиру Дечани, док је у Епархији рашко-призренској столовао блаженопочивши Патријарх Павле. После одслужене Литургије Владика се обратио свима нама, подсетивши нас на то каквог силног заштитника имамо у Дечанском манастиру. Поручио нам је да би и ми сами требало да помогнемо Светом Стефану који се моли за нас и који нас штити тако што ћемо и сами да се окренемо ка животу у Христу у коме се налазе радост и истински мир; и потом је свим данашњим свечарима честитао њихово крсно име.   Свети Стефане Дечански, велики страдалниче и мучениче моли се за нас Господу твоме, да нам дарује Своје спасење, мир и радост. Амин! Ђакон Стефан Милошевски

Дана 24. новембара 2018. године, на празник Светог краља Стефана Дечанског, у касарни „Јован Курсула“ у Краљеву обележена је слава тамошњег богослужбеног простора. Свету Литургију служио је војни свештеник Владан Вуковић уз присуство старешина и војника из јединица Друге бригаде Копнене војске које се налазе у поменутој касарни. Домаћин овогодишње славе био је поручник Александар Барлов, припадник 26. тенковског батаљона Друге бригаде. Након Свете Литургије присутни припадници су се у просторији поред богослужбеног простора послужили са славским колачем и житом које је припремио поручник Барлов. Војни свештеник потпоручник Владан Вуковић

Са великом тугом и болом у срцу обавештавамо да се у петак 23. новембра, после тешке болести, упокојио протојереј Обрад Радојевић (рођен 1957. године). Света Литургија биће служена у недељу 25. новембра у Храму Преображења Господњег у Брусу са почетком у 9. часова, а у наставку ће бити служено опело. Сахрана је у недељу 25. новембра у 12. 30 часова на гробљу у селу Ковиоци.

Сабор Светог архангела Михаила, у народу познатији као Аранђеловдан, је дан који велики број православних Срба прославља као своју Крсну славу. У Храму Светог Саве у Краљеву овај празник је посебно свечано прослављен. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, који на овај дан прославља своју Крсну славу. Епископу је саслуживао велики број свештенослужитеља. У евхаристијском сабрању учешће је узело мноштво монаштва, свештенства, као и верног народа Божијег. Присуствовао је и градоначелник града Краљева г. Предраг Терзић. Свечаним појањем и благољепијем свештенорадњи овај дан је наликовао ангелском прослављању око Престола Божијег на коме је принето бескрвно свештенодејство. На Малом входу Епископ је у чин архимандрита произвео протосинђела Саву (Илића), секретара при канцеларији Епископа жичког. Уз клицање “Аксиос“ заједница је пројавила сагласност препознајући труд и посвећеност којом отац Сава сведочи своје монашко живљење и служење у Цркви Божијој.   Почаствовани Оваплоћењем Сина Божијег који је постао Човек, поставивши људску природу у Својој богочовечанској Личности са десне стране Бога Оца, имали смо радост да учествујемо у најприснијем јединству са Христом кроз причешћивање Телом и Крвљу Његовом. По благослову Епископа, сабранима се беседом обратио архимандрит Сава. Он је изразио захвалност Епископу на чину и поверењу којег га је удостојио. Честитао је славу Епископу Јустину, архимандриту Дамјану (Цветковићу), секретару ЕУО Епархије жичке, игуманији Михаили са сестринством благовештењским, као и у храму присутним свечарима, а потом рекао: – Сабрани смо у овом храму око Свете тајне Евхаристије Духом Светим, прослављајући Светог архангела Михаила и и остале силе небеске. Оне постоје, личности су од Бога створене, што нам поручује и Символ вере говорећи о “Богу Творцу свега видљивог и невидљивог“. Кроз примере Светог Писма Старог и Новог Завета видимо мноштво догађаја јављања небеских сила изабраницима Божијим. Сам Господ је пред страдање рекао да може позвати мноштво легиона анђелских да спрече страдање, али да то не жели да учини. Дужни смо да укажемо поштовање овим неуморним помоћницима рода људског. Човек је по речима Светог Писма привремено мањи од анђела, али Оваплоћеним Сина Божијег почаствован је чашћу већом од анђела, о чему сведоче и богословствују богомудри Свети оци. Нека би Господ дао да и ми уз помоћ Божију и заступништвом небеских сила чујемо глас: Уђи у радост господара својега. Амин. У наставку је освештано славско жито и пререзан славски колач нашег Епископа Јустина. За све присутне припремљено је послужење. У епископском двору где је домаћинско гостољубље пројавио Владика Јустин настављено је заједничење за трпезом љубави у ведром духу и хришћански радосном расположењу.   Протонамесник Александар Р. Јевтић  

Протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, старешина болничког параклиса посвећеног Светом Нектарију Егинском, и ове године се потрудио да празник Светог Нектарија буде свечано прослављен. Светом Литургијом је началствовао Архијерејски заменик жички протојереј-ставрофор Љубинко Костић, уз саслуживање Архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, старешине Саборног храма протојереја Радоје Санде и ђакона Стефана Милошевског.   У присној атмосфери овога малога простора, који је био испуњен људима који су сви заједно, готово хорски, од почетка па све до самог краја, заједнички појали Литургију, могло се видети како је то лепо када је Литургија заиста заједничко дело свих нас, а не само молитва коју произноси свештеник. Након окончања Свете Литургије, о. Љубинко је произнео пригодно слово у оквиру кога нас је подсетио на изузетно трпљење недаћа кроз које је прошао овај велики Светитељ и у оквиру кога је говорио о небројеним чудима која су се догодила по молитви Светога Нектарија. Затим је у холу пред параклисом уследило послужење које су организовале лекарке које редовно учествују у Литургијама које се служе у овом болничком светилишту.   Ђакон Стефан Милошевски