Субота двадесет шесте седмице по Духовима и празник Светог Краља су сасвим свечано прослављени у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Будући да је празновање Светог Стефана Дечанског „пало“ у суботни дан, свакако је било предвиђено да се служи Света Литургија, јер се у нашем храму осим недељама и „црвеним словима“ Литургија служи и суботним данима. Међутим, братство нашег храма и литургијска заједница при нашем храму су јутрос имали једно пријатно „изненађење“. Наиме, на неких четрдесетак минута пре Литургије је стигло обавештење од стране нашега Владике да ће и Он са нама служити Литургију у спомен овога великога Светитеља нашег рода, тако да смо посве свечано (неупоредиво свечаније него што то обично бива суботама) прославили данашњи празник. Владика, Владикини појци и чтечеви (који увек у великој мери украшавају Архијерејско служење), о. Сава који је по први пут отпочео служење Литургије у нашем храму у чину архимандрита – све је било онако како баш доликује Светом Стефану (а како сигурно не би било да није било овог „изненађења“).
Накнадно смо сазнали да је Владика заправо на данашњи дан пре тридесет четири године (1984. године) рукоположен у чин јеромонаха у Манастиру Дечани, док је у Епархији рашко-призренској столовао блаженопочивши Патријарх Павле.
После одслужене Литургије Владика се обратио свима нама, подсетивши нас на то каквог силног заштитника имамо у Дечанском манастиру. Поручио нам је да би и ми сами требало да помогнемо Светом Стефану који се моли за нас и који нас штити тако што ћемо и сами да се окренемо ка животу у Христу у коме се налазе радост и истински мир; и потом је свим данашњим свечарима честитао њихово крсно име.
Свети Стефане Дечански, велики страдалниче и мучениче моли се за нас Господу твоме, да нам дарује Своје спасење, мир и радост. Амин!
Ђакон Стефан Милошевски
