Хуманитарна представа: Свети Сава осам векова међу нама

На дан Светог Симеона Мироточивог у краљевачком позоришу, ученици ОШ ,,Вук Караџић“  у режији вероучитеља и наставника Српског језика, одржали су хуманитарну представу  под називом ,,Свети Сава осам векова међу нама.“ Представа је била повод да се што више људи одазове хуманој акцији намењеној ученици трећег разреда Милици Кошанин којој је неопходна новчана помоћ ради лечења.

На хуман чин нас кроз свој живот непрестано позива и подесћа најзначајнија личност из Свете лозе Немањића и први архиепископ српски Свети Сава. Могло би се рећи да је Свети Сава заједно са својим оцем Светим Симеоном Мироточивим, животом прожео кроз српску душу један нов, здрав поглед на свет. Са тим једним новим погледом на свет Срби су кроз историју знали да препознају идеале за које желе да живе и да умиру. У српску свест унео је мисао да је сваки човек као појединац одговоран не само за себе већ и за државу, друштво, цркву… Тај идеал могао би се назвати домаћинско родољубље.

Из Савиног живота може се видети да није био утописта, човек који би говорио, а не и потврђивао речи делима. Поруку љубави и праштања он не започиње док најпре у свом дому не усади ту свест. Пошто би његови најближи разумели ту поруку тада он говори и васцелом српском народу. Свети Сава није говорио само људима тог времена. Он као да је знао да ће Срби кроз историју пролазити кроз бројна искушења и због тога у аманет оставља пут којим треба да ходе не би ли часно и достојанствено опстали. Речи изговорене на сабору у Жичи 1221. године најбоље сведоче о томе: Држите реч Божију и веру Христову, да вам добро буде и деци вашој и свима који долазе после вас…

Савине речи су се кроз историју усадиле у свест истинских српских родољуба који су у представи приказани у лику, Надежде Петровић, Милунке Савић, Вука Караџића, Михајла Пупина, Косовке девојке, Десанке Максимовић, Флоре Сендс, Мокрањца, кнегиње Милице. Мала би позорница била као и све позорнице у Србији, када би се спојиле, да на сцену приме све истинске Савине настављаче из рода српског. За све њих, и ако долазе из различитих сфера живота, и ако су у њима достигли врхунац, заједничка је велика оданост, човештво и родољубље које се посебно истиче у ситуацијама тешким и наизглед безизлазним. Но, свест да се остане доследан узвишеном идеалу чини бесмртним оног ко издржи до краја.

Оживљавање личности из српске историје посебан утисак оставља зато што су у главним улогама деца – ученици узраста од 10 до 14 година. Генијалном интерпретацијом ликова, уметничком живошћу, упркос стотинама очију са чежњом уперених у њих, ученици показују да одважно владају сценом са дубоком жељом да за собом оставе утисак који ће се дуго памтити.

Михајло Живковић, вероучитељ