У четврту припремну недељу Великог поста – Сиропусну, 2. марта 2025. године, евхаристијским сабрањем у Храму Преображења Господњег на Златибору началствовао је протојереј Дејан Војисављевића, старешина храма на Златибору, уз саслужење протојереја Миодрага Тодоровића, пароха златиборског, као и ђакона Ненада Срећковића.
Након читања јеванђелског зачала, о. Дејан је говорио о посту и молитви као два сигурна пута која нас воде ка Царству Небеском. Подсећајући нас на Христове речи које смо чули из Јеванђеља по Матеју, нагласио је да лични подвиг поста не истичемо пред другима, како похвала од људи не би заменила благодат од Бога. Потребно је да постанемо свеснији да су наши највећи непријатељи сопствени грехови, а не други људи. Тиме вођени, неопходно је да опростимо и затражимо опроштај од ближњих и да се међусобно молитвено помажемо на путу спасења, рекао је о. Дејан.
После Литургије, у сали парохијског дома, о. Миодраг је одржао предавање на тему “Молитва и покајање“. На самом почетку, предавач је подсетио верни народ на значај припремних недеља Великог поста, које нас уводе у добро време за покајање – дане Свете Четрдесетнице.
У наставку предавања, о. Миодраг је истакао да се човек грехом удаљује у туђину, а пост је прилика да се кроз покајање вратимо на пут спасења. Молитва и покајање су својеврсне духовне полуге преко којих улазимо у радост Царства Божијег и које ће нам помоћи да контролишемо своје помисли и мисли, за које је Свети Владике Николај рекао да су родитељи дела која се касније рађају.
Говорећи о плодовима покајања, предавач је истакао смирење као велики дар Божији. Преко смирења доћи ћемо до праштања, нелицемерне љубави према ближњима и свих других хришћанских врлина. Подсећајући нас на житија светитеља, о. Миодраг је рекао да је потребно да узмемо свој крст и кренемо путем одрицања од земаљског и пролазног како бисмо дошли до небеске и вечне радости.
На крају предавања, о. Миодраг је пожелео да ток поста изнесемо тако да у радост празника Васкрсења уђемо што богатији Богом, а сиромашнији грехом.
Ђакон Ненад Срећковић
