Овај празник првобитно је био установљен у спомен проналаска часног и животворног крста Господњег (326. године) од старане равноапостолне царице Јелене, мајке првог хришћанског императора Константина Великог, а од седмог века са овим даном била је спојена успомена на враћање животворног Крста из Персије, које се догодило по жељи императора Ираклија (620. године). Како приликом проналаска, тако и приликом повратка Крста из Персије, патријарх, како би свима који су се окупили на празник пружио прилику да виде светињу, уздизао је, тј. подизао Крст, окрећући се на све четири стране, при чему се народ сваку пут са страхопоштовањем клањао, појући: Господе, помилуј! Због овог уздизања Крста и сам празник добио је назив „Воздвижење“, тј. „Уздизање“ часног Крста. С обзиром на то да над непријатељима, као се сила Крста открила у победама побожних царева и у победи хришћанства над незнабоштвом, главно песмопојање празника Воздвижења представља молитва за хришћански народ.
