Видовдански број Жичког благовесника (јул-септембар 2025) доноси у првој тематској рубрици пет текстова посвећених на различите начине овом великом празнику за српски народ православни. Предња корица је украшена чувеном сликом “Косовка девојка“, сликара Уроша Предића, а на задњој корици је слика храма у Матарушкој Бањи, који је посвећен овом великом празнику и његовим Светим носиоцима.
Први текст је Видовданска беседа Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, изговорена 1939. поводом прославе 550 година од Косовског боја. Боравећи у Ћуприји и Манастиру Раваници, Владика је изнео неколико заветних идеала српског народа који зраче из Видовдана. Посебно место међу њима заузимају задужбинарство, свечарство и храброст. Народ се позива да из њих црпи снагу за религијски и морални препород појединца и заједнице. Протојереј-ставрофор Љубинко Костић је аутор текста о велелепном Храму Светог великомученика кнеза Лазара у Матарушкој Бањи. Као вишедеценијски парох при овом храму, носилац идеје и реализатор изградње храма, износи нам упечатљиве детаље који сведоче о специфичности времена и људи 90их година, када је почела градња. Јереј Марко Денић, парох у Сирогојну, подсећа на витештво српских јунака из ратова 1912-1918. којима су посвећене спомен плоче у храму у чувеном златиборском селу Сирогојну. Ове плоче су неми чувари и подсетници на велике жртве наших сународника, о којима се у овом тексту износе и узвишене и потресне речи једног немачког пастора, које је у част нашим војницима, њиховом трпљењу и неосветољубивости, изнео 1945. у својој опроштајној беседе у једном малом месту Евебургу, поред Оснабрика, места логора и великог страдања нашег народа. Др Милутин Живковић је потписник текста „О феномену (не)видљивих граница. Прилог историји Старе Рашке у Другом светском рату“. Анализирајући специфичности овог простора, менталитетска обележја народа, као и историјске заплете који су чинили да су се овде вековима успостављале границе народности и вера, износи важне податке као прилог наведеном. Расветљава улогу великих сила у овим процесима, као и последице попут ниског образовног профила и тешког материјалног стања који су дуго пратили становништво на овим просторима. Александра Мијаиловић пише текст о односу појединца и заједнице из угла чувене Похвале кнезу Лазару од монахиње Јефемије. Улогу Светих ратника управо на такав начин разуме и читаоцима појашњава.
Наредна рубрика – Богословље, историја, култура, започиње текстом архимандрита Јована (Радосављевића) о Светом преподобномученику Јовану Стјеничком, који је на овогодишњем Светом Архијерејском Сабору СПЦ прибројан лику Светих. Текст нас упознаје са ликом и делом овог мало познатог светитеља. У наставку су текстови из области богословља и психологије. Ђакон Филип Зеленовић пише о проблему страха и анксиозности. Монахиња Христина (Стојановић) нас упознаје са аспектима теме односа појединца и заједнице кроз призму Јововог страдања и подвига Свете Марије Египћанке. Психолог и психотерапеут Бојана Димитријевић нас упознаје са постулатима системске Породичне терапије у Светом Писму. Психолог Милош Благојевић нас упознаје са начелима психосоматике, дајући нам могућност да схватимо важност ове мало познате теме.
Рубрика Веронаука нам доноси разноврсне текстове. Вероучитељ Дарко Стевановић пише на тему важности библијских мотива у образовном процесу младих, наводећи улогу драмских приказа као посебан вид доживљаја и прилике за узрастање младих. Вероучитељ Милица Глукчевић нас упознаје са историјом и радом Основне школе „Таковски устанак“ у Такову. Вероучитељ Ана Црепуљаревић описује сарадњу школе у Жичи са сестринством Манастира Жиче на примеру тематске радионице о Ноју. Сара Пушоња, ученица средње Економско-трговачке школе из Г. Милановца пише о томе шта за њу значи живот у Христу. Вероучитељ Александра Малешевић преноси духовита размишљања ученика Основне школе „Свети Сава“ из Б. Баште на тему Зашто се молитве у Цркви певају?
Часопис закључује Летопис богослужења Митрополита жичког Г. Јустина, који нам верно предочава сапутник са истих – владичански ђакон Стефан Симић.
Захваљујемо се Митрополиту Г. Јустину на благослову и епархијском ЕУО на подршци, свим ауторима текстова, сарадницима на медијским презентацијама часописа широм Епархије, црквеним општинама, свештенству и читалачкој публици међу верним народом, који ревносно и несебично настављају труд који нам је завештао покретач часописа Свети Владика Николај Жички да не дамо да се угаси кандило вере у души Србиновој.
Радове за нове бројеве Жичког благовесника можете доставити редакцији на адресу z.blagovesnik@gmail.com написане према упутству.
Протојереј Александар Р. Јевтић,
уредник часописа