У среду 28. 6. 2017. на дан када наша Света Црква прославља Светог мученика Кнеза Лазара и све свете српске мученике – Видовдан, у Храму Ваведења Пресвете Богородице при Манастиру Павлица служена је Света Божанствена Литургија.
Светом Литургијом је началствовао протонамесник Здравко Николић, Архијерејски намесник студенички, а саслуживали су му: протојереј Радован Радосављевић, парох баљевачки, јереј Данило Петровић, парох павлички, јереј Милован Крупниковић, парох ушћански, јереј Слободан Глишовић, парох бељачки, јереј Владимир Јовановић, парох јошаничко-бањски, јереј Милован Вучковић, јереј трнавски и ђакон Марко Ерић.
За певницом је појало сестринство Манастира Градац и г. Марко Тиосављевић. Надахнуту беседу о косовском завету, о жртви и Крсту, као једином путу ка животу вечном и Васкрсењу, као кључној одредници српског народног бића, произнео је протонамесник Здравко Николић.
У наставку Свете Литургије одслужен је парастос свим српским војсковођама, војницима и осталим жртвама ослободилачких ратова, који су дали своје животе за „Крст Часни и слободу златну“, од Косовске битке до наших дана. Након службе уприличено је прикладно послужење за све присутне вернике.
Иначе, Манастир Павлица је задужбина браће Мусића и налази се на западном делу Копаоника, тамо где се рудоносна планина спаја са Ибром, у насељу Павлица, 10 км од Рашке. Павличко насеље је некад припадало средњовековној жупи, чије је средиште био град Брвеник, подигнут на стени изнад ушћа реке Брвенице у Ибар. У народној песми за Стефана Мусића се каже да је из „Мајдана чисто сребрнога“. Отац Стефана и Лазара, војсковођа цара Душана, Муса, добио је ову богату жупанију у замену за Звечанску, захваљујући покровитељству кнеза Лазара, чијом сестром Драганом је био ожењен.
У периоду између 1381. и 1387. године Стефан и Лазар су подигли Нову Павлицу, са својом мајком кнегињом Драганом, а у том периоду је и живописана црква. Кнегиња Драгана је замонашена у Новој Павлици као монахиња Теодосија где је основала женски манастир. Претпоставља се да је мати Теодосија сахрањена у јужном делу до певнице, на шта упућују скраћене фигуре светитеља на том делу зида. Стефан и Лазар су пострадали у великом боју на Косову 1389. године, а сахрањени су у западном делу павличке цркве, испод ктиторске фреске.
Ђакон Марко Ерић
