Личност Јована Крститеља представља једну од најбитнијих фигура Новог Завета. Његов начин живота, утицај који је извршио на људе тог времена и повезаност са Христом чине га веома значајним за историју и хришћанство. О њему су написане многе студије, одржана многа предавања и изговорене бројне беседе. Дакле, индикативно је да се о Јовану увек може говорити, учити и истраживати.
Претеча Господњи
У Новом Завету, Јеванђеља и Дела апостолска износе детаље о Јовану Крститељу. Сви ови извештаји представљају га као Претечу Христа. Јован стоји у традицији старозаветних пророка. Његово крштење Господа на реци Јордан представља припрему за почетак Христове проповеди. Такође, Јован је проповедао о Царству Небеском. Основа његово проповеди било је покајање. У Матејевом Јеванђељу је написано: „У оне пак дане дође Јован Крститељ и проповедаше у пустињи Јудејској. И говораше: Покајте се, јер се приближило Царство небеско.” (Мт 3, 1-2)
Јеврејски историчар Јосиф Флавије написао је, у свом делу О старости јеврејског народа (Ἰουδαϊκὴ ἀρχαιολογία), да је Јован Крститељ „био добар човек“. Такође, он наводи да је охрабривао Јевреје да делају праведно у свом животу. Резултат је био велики број људи који су га следили и слушали. У том контексту, он је направио чврсто тле за Христову мисију на земљи. Јевреји који су следили Јована Крститеља су се усмерили ка Господу Исусу Христу – у Њему су нашли Учитеља над учитељима.
Пустиња и аскеза
Јован је био, пре свега, човек пустиње и аскезе. О његовом изгледу и начину исхране написано је: „А сам Јован имаше хаљину од камиље длаке и појас кожни око бедара својих, а храна му бијаше биље и дивљи мед“ (Мт 3, 4). Такође, опште је познато да га иконографија представља као човека са дугом косом и брадом. У то време, карактеристика је била за људе пустињаке, који су посветили живот Богу, да пуштају дугу косу и браду. Живот у пустињи је био могућ само онима који су имали чврсту вољу и истрајност. С друге стране, овакав начин живота доносио је добробити на духовном плану. Осим Јована, такође, Господ Исус Христос је провео 40 дана у пустињи припремајући се за почетак своје проповеди.
Иако Свето Писмо Јована представља као независног проповедника, неки научници су га повезивали са јеврејским сектама, Есенима и Назаренима. Један од разлога за доношење оваквих закључака јесте тај што су чланови ових секти, исто као и Јован, практиковали строги аскетизам и живели у пустињи. Есени и Назарени су били карактеристични по дугим косама и по томе што нису пили вино. Многи научници потврду за речено налазе у Лукином јеванђељу. Када је анђео саопштио Јовановом оцу Захарији да ће добити сина, такође је рекао да ће „бити велики пред Господом, и неће пити вина и сикера…“ (Лк 1, 15) Есени и Назарени су, међутим, своју поруку преносили затвореној групи људи, док је Јован своју поруку преносио на универзалном плану – свим људима.
Водом и Духом

Јован Крститељ је, свакако, чувен по томе што је крштавао људе, а најчувенији по крштењу Господа Исуса Христа. Међутим, он није био иноватор у овој области. Погружавање у воду је већ било присутно у јеврејској традицији. Различите облике ритуалног купања су практиковале многе религијске групе тога времена. Ипак, Јованово учење о крштењу било је јединствено. Истакао је у крштењу битност човекове скрушености и покајања пред Богом. У Јеванђељу је написано: „Ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном јачи је од мене: ја нисам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити Духом Светим и огњем“ (Лк 3, 11). Он је овим речима најавио крштење које подразумева силазак Духа Светог на личност која се крсти. Ову пуноћу крштења омогућио је Син Божији. Друге групе су се у крштењу базирале на ритуалној чистоћи. Код Јована крштење није представљало сигурну улазницу за Рај, него је оно подразумевало даље напредовање човека на путу спасења.
Закључак –ко је Јован Крститељ?
Јован Крститељ је човек из пустиње који је променио историју. Он је тај који је поставио темељ за Христову проповед. Поруке покајања, новог живота у Богу кроз крштење, духовног и телесног усавршавања и заједнице љубави биле су утемељење како Христове тако и Јованове проповеди. Јован је данашњим хришћанима идеал истинског смирења и трезвеног вођења живота. Он је образац истинског служења Христу. Претеча је глас Божији, а не Месија. Исто тако, попут Јована, сваки хришћанин позван је да у овом свету буде глас Божији.
Вероучитељ Милорад Васиљевић
Извор: Жички благовесник (јануар-март 2023)