Четрдесет дана након свог славног Васкрсења, Господ наш Исус Христос јављао се својим ученицима и апостолима, да би се у четрдесети дан вазнео на небо са горе Маслинске, оставивши им радост свог пребивања Духом Својим Светим. Преко две хиљаде година, православна Црква на јединствен начин литургијским благодарењем обнавља ту радост, а у нашој Србији та радост непрекидно траје последњих осамсто година. Ту радост сведочи нам најпре Свети Сава посветивши своју чувену задужбину Жичу Вазнесењу Господњем, па његов синовац краљ Владислав у Милешеви, па Стефан Дечански у Дечанима и тако даље до данашњих дана.
Свест и истинску радост негују и мештани малог села Расна надомак Пожеге, који су пре двадесетак година подигли велелепни храм, руком и молитвом блаженопочившег владике Стефана осветили и посветили да буде дом Спасов славећи његово славно Вазнесење.
Мноштво верујућег народа, махом мештана, и бројно свештенство, на челу са оцем Ненадом Величковићем који од самог оснивања храма богослужи у њему, сабрало се данас да молитвено прослави велики празник. Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Дмитар Луковић, уз саслужење јереја Крста Лазића, јереја Дејана Војисављевића, јереја Милана Ђокића, јереја Небојше Вукадиновића, јереја Милорада Козодера и ђакона Михајла Живковића.
Уз дивно појање мештана села Расна, радост су увеличала бројна деца у препознатљиво традиционалним ношњама. Након Свете Литургије приступило се литији око храма у којој се литургијска заједница једнодушно молила Вазнетом Господу за времена мирна, изобиље плодова земаљски, тихе кише, плодоношење земље као и за спасење душа упокојених слугу Божијих мештана овог села. Празнична радост настављена је сечењем и освећењем славског колача. Трпеза љубави је постављена парохијском дому, а око њене припреме потрудили су се готово сви парохијани малог и скровитог села Расна.
Ђакон Михајло Живковић
