Део братства Храма Светога Саве из Краљева, о. Радоја Сандо, о. Новица Благојевић и ђакон Стефан Милошевски, заједно са Душаном Дуњићем, студентом Богословља и појцем при нашем Храму, и господином Сашом Поповићем, парохијанином нашега Храма, је имао тај, слободно могу рећи, благослов да другог дана слављења Васкрсења Господњег посети затворску Установу у Краљеву и да том приликом служи Свету Литургију.
Затвореницима је пре неколико дана било саопштено да ће их свештеници посетити и да ће том приликом бити служена Литургија и да они који су православне вере и који то желе у њој могу учествовати. Испоставило се да је преко педесет процената оних који су могли да учествују у Литургију то и учинило. Јасно је да је разлог таквог изузетног одзива на литургијски позив (замислите када би на Литургије по нашим храмовима долазило педесет процената православног становништва) везан за тескобну ситуацију у којој се налазе и за чињеницу да је Литургија својеврстан продор из спољног, слободног света међу њихову сиву свакодневицу и самим тим нешто занимљиво, али било је дирљиво видети њихову скрушеност и посвећено стајање пред речима Тајне. За разлику од многих наших људи који долазе на богослужења само о највећим празницима, и тада чак умеју да пројаве нестрпљење, па чак и непоштовање, на лицима неких осуђеника су се могле видети сузе, а на лицима свих захвалност према овом додиру Цркве који им је дарован. Ми, који смо се са њима молили и који смо их, помало и знатижељно, посматрали, имали смо утисак да их речи молитве додирују негде у дубинама њиховог бића и да они стоје на Литургији као пред самим Господом, а то је нешто што би могли и требало да научимо од њих, ма они и били осуђеници. Служити са њима нашем Васкрслом Господу је заиста био дар и за нас који смо „на слободи“, и они су, због чега год били „иза решетака“ наша браћа која потребују љубав…
Ђакон Стефан Милошевски