Зацарио се Господ победивши смрт, ставивши је на Голготи под Своје ноге. Васкрсењем нам је подарио победу живота над смрћу, радост коју нам Он доноси неизмерна је, осећамо пламен љубави коју Господ излива на нас, људе, на оне који су само стајали поред Крста. Богомудри ава Јустин Ћелијски казује: „Васкрсење Господа Христа потиснуло је сва дела, сва чуда, сву доголготску биографију Христову, и силом своје неизмерне вредности наметнуло себе за центар Хришћанства. Ако се Хришћанство може свести на догађај, онда је тај догађај – Васкрсење Христово. Ако се Хришћанство може сабрати у један дан, онда је тај дан – не дан рођења Исусовог, већ дан васкрсења Исусовог.“ Прослављајући највећи од свих Догађаја у Цркви верници су се окупили у Саборном храму у Чачку да са својим Владиком прославе „Једину Нову Ствар под сунцем – Васкрсење Господње“.
„Христос Васкрсе!“, кличе Чачак дочекујући свог суграђанина на Васкрсни понедељак, Његово Преосвештенство Епископа жичког Г. Јустина! У препуној Цркви Вазнесења Господњег, испод новоосликаних фресака, Господ је био међу нама.
Епископу су служивали Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, старешина Храма Вазнесења Господњег у Чачку протојереј Душан Ћурчић, јереји Милан Љубичић, Ђорђе Лазаревић, Мирко Мандић и др Слободан Јаковљевић, ђакони Стефан Симић и Стефан Медар. Литургијску радост увеличало је произвођење у чин протојереја досадашњих јереја Ђорђа Лазаревића, Милана Љубичића, Мирка Мандића и др Слободана Јаковљевића.
Светој Архијерејској Литургији присуствовало је бројно монаштво, свештенство, челници града Чачка, градоначелник г. Милун Тодоровић са својим сарадницима, многобројни верници и мноштво деце.
У надахнутој беседи Владика нам је честитао Васкрсење Господње и честит завршетак поста. Напоменуо је да нам је ових 7 недеља пружило прилику да се изопштимо из метежа модерног времена, да се приближимо Господу и проникнемо у тајну шта смо ми у односу на ближњег, природу, Бога… Господ нам је дао клицу вечнога живота, одредивши нам Еден. Али, дата нам је и слобода која је изазвала пад, пад од којег су настале последице – болест, пропадљивост и смрт. Тек Господ, Син Божји, постаје Син Човечији, прима нашу природу, све то чини да би изранављеног човека поново поставио где му је место. А да би то постигао Господ је благоизволео да прође страдање, пут ка Васкрсењу. Али, да би се подвиг остварио, морамо се везати за Богочовека, да са њим саваскрснемо. Без Бога, без Божје силе, благодати и милосрђа, нико то не може учинити. Зато Му се молимо, да се усавршавамо у добру. Да будемо богови по благодати. Само ако се вежемо за Истинског Бога ми стичемо врлине и „не живимо више ми, него у нама Христос“. Христос који је победио смрт и васкрсао, поучио нас је Владика Јустин.
Беседу Епископа Јустина можете послушати ОВДЕ.
Након Свете Литургије братство Храма Вазнесења Господњег приредило је трпезу љубави.
На многаја љета!
Вероучитељ Ђорђе Чоловић
