У сали парохијског дома Цркве Светог Марка у Ужицу 16. марта 2025. године одржано је осмо по реду предавање у овиру годишњег циклуса предавања „Окусите и видите јер је благ Господ“. О теми осмог предавања под називом „Поуке уз Часни пост“ говорио је свештенослужитељ ужичке Цркве Светог Марка протојереј Душан Томић.
На самом почетку предавања отац Душан је присутнима предочио да основ и учење о хришћанском посту налазимо најпре у Светом Писму. У Старом завету Адам прекида пост тј. једе од забрањеног воћа и бива инфициран првородним грехом, док у Новом Завету Христос-Нови Адам превазилази сва искушења и показује у свом четрдесетодневном посту у пустињи да се може одолети кушањима ђавола. Резултат Адамове грешке је изгнанство из раја , док је плод Христове победе уништење смрти и наш повратак у рај. Из овога се може закључити да нам је у овој перспективи пост откривен као нешто одлучујуће по својој важности и да пост није проста „обавеза“ и обичај већ је повезан са тајном нашег живота и спасења.
По речима оца Душана, глад је стање када постајемо свесни своје несавршености и зависности од нечега, ако не једемо умрећемо, ако се нахранимо опет имамо утисак да смо живи. Христос нам показује да човек не живи само од хлеба него и од Бога , Он показује и доказује да човек није завистан само од хране и да ми имамо потенцијал да превазилазимо, до крајњих граница, потребу за храном и да успоставимо благословен однос хране са животом и Богом. Такође, видимо и да је пост телом бесмислен, ако није молитвен. Дакле, пост није само ствар јеловника, пост је време за богомислије, да непрестано мислимо о Богу и да куцамо јаче на врата Божија, а Он ће их засигурно отворити. Такође потребно је да се фокусирамо и на љубав према ближњем а то обухвата три ствари: праштање, трпљење и молитва за ближње. Поред свега наведеног нама треба да буде императив да закорачимо у атмосферу великопосних богослужења а превасходно у Литургију Пређеосвећених Дарова која је срце великопосних богослужења. Заједница је нешто што је предуслов за призив Бога у нашем животу а заједница значи- за једно или једног, и да свако вишком свога капацитета придодаје мањку капацитета свога ближњег и да схвата вишак свога капацитета као позив на одговорност према онима који имају мањак капацитета. Ово је једна од могућих димензија схватања поста где се огледа пуна хришћанска одговорност једних према другима односно љубав као основ и једина мера односа једних према другима.
Постом изражавамо љубав према Богу и веру у њега који је наш Животодавац, показујући тиме да желимо да будемо Његови, а ако смо Његови онда треба да имамо љубав међусобну. Много битније од знања и информација о посту је да га схватимо као сусрет и хитање у сусрет Богу што је заправо и његов прави смисао. Потребно је да се упустимо у тај благословени начин постојања и корачања што често доноси ризик и невољу, јер нам се дешавају разна искушења, али управо је то знак да смо на добром путу.
Предавање је оплемењено певањем духовних песама у извођењу Јане Марковић и сестара Тамара и Бојана Терзић.
Студент теологије Вељко Јевтић