Уз благослов Високопреосвештеног Митрополита жичког Јустина и у организацији поклоничке агенције Епархије жичке „Јеж“, верни народ ужичког краја на челу са свештеницима Миланом Луковићем и Александром Стјепановићем походио је највеће светиње метохијског краја.
Првог дана обиласка посетили смо манастир Бањску, задужбину краља Милутина, који је подигнут око 1315. године. Првобитно замишљен као гробна Црква поменутог краља, манастир је пуних пет векова био у рушевинама. Обновљен је 2004. године, од када се у манастиру одвија пун богослужбени живот. Пут нас је потом водио ка манастиру Грачаници где смо имали ту част да нас угости Митрополит рашко – призренски Теодосије, иначе рођени Ужичанин. Испуњени благодаћу Светог Духа посматрајући вишевековне фреске краљице Симониде, Страшног суда, крштења Христовог, и уз благослов митрополита, наставили смо пут у Велику Хочу и Ораховац, где смо посетили тамошње парохијске Цркве.
Другог дана смо посетили манастир Светих Архангела код Призрена, где смо се молитвено окрепили служећи Свету Литургију. Остаци некада монументалног манастира чији је ктитор цар Душан Силни подсетили су нас на велика страдања овог манастира која су се одвијала у континуитету пет векова. Божијим благословом, манастир данас јесте место где велики број верника и ходочасника долази да се духовно оснажи и пружи подршку братији. У истом граду смо обишли и Цркву Богородица Љевишка, манастир Свете Недеље и призренску Богословију. Будући да су оци Милан и Александар призренски ђаци, чули смо доста занимљивих присећања на богословске дане проведене у граду на Бистрици и успомене на тадашњег владику рашко – призренског Павла, потоњег патријарха.
Следећег и последњег дана обиласка, имали смо велику част и благослов да служимо Свету Литургију у Високим Дечанима. Манастир чији су ктитори свети краљ Стефан Дечански и цар Душан, изграђен вештим рукама Вита Которанина и тридесет клесара, оставио је изузетно јак утисак на све ходочаснике. Посете Пећкој патријаршији и манастиру Будисавци употпунио је ионако велику духовну радост коју смо доживели на овом путовању.
Упознавање са свештенослужитељима, монасима и верним народом наше свете земље, обилазак великих светиња и наслађивање у лепотама фресака и других сакралних детаља, дао нам је снагу за наше духовне и животне борбе. Снага вере, наде, љубави, неодустајања, трпљења, непоколебљивости, пркоса, храбрости, борбе.. српског православног народа на КиМ, у великој мери гетоизираног и у енклавама, била је велика опомена за све нас да се преиспитамо тежине сопственог крста који носимо и снаге вере коју исповедамо.
Јереј Бојан Мијаиловић
