На дан када прослављамо Светог апостола Онисима и Преподобног Јевсевија Пустињака, у болници у Ваљеву уснуо је наш отац, брат и најдражи пријатељ протојереј Ратко Радојичић. Отац Ратко је рођен 1943. године од оца Миломира и мајке Драгице у селу Дуб код Бајине Баште. Основну школу је завршио у Злодолу, а богословију у Манастиру Крка. Рукоположен је у чин ђакона 16. а у чин презвитера 23. јула 1967. године од стране Епископа жичког Василија у Прилипцу код ужичке Пожеге.
На прву парохију је послат 1. августа 1967. године у Брекову где је обновио парохијски дом, и у суседној парохији бјелушкој коју је опслуживао је саградио трпезарију са звоником и канцеларијом. Године 1970. је постављен за пароха у Шилопају код Горњег Милановца где је такође саградио црквени дом, трпезарију, канцеларију и опремио и саградио црквену библиотеку. Од 16. новембра 1975. године постаје парох друге белановачке парохије и ту остаје све до одласка у пензију 2008. године. У Белановици прота Ратко је са другим парохом такође подигао велику трпезарију са канцеларијама, радио неуморно на уређивању парохије и прослављања имена Божијег међу народом. Отац Ратко је био свештеник мирне нарави, милостивог срца, очинске љубави, велик у делу и речима, широкогруд у праштању. Поседовао је народску мудрост и највише је саветовао онако како то народ најрадије прихвата – кроз шалу. Познавао је сваког парохијана у дубину душе, крстио је неколико генерација, а колико се сродио са народом говори и то да је након пензије остао да живи у Белановици. Имао је поштовање не само својих парохијана већ и људи из околине. Може се слободно рећи да је Белановица поред многих других била позната и по проти Ратку. У браку са супругом Станимирком је добио двоје деце и од њих четворо унучади и једно праунуче.
Тело проте Ратка ће бити изложено у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Белановици где ће се и опело служити 02. марта 2022. године у 12 часова.
Вечан ти спомен достоблажени брате и оче наш Ратко.
Ђакон Синиша Јовановић