У недељу после примања светих Христових тајни, отишао је Њему у наручје осведочени слуга његов, умировљени парох драгојевачки, прота Михаило – Микан Станић.
У горобиљском Храму Светог Јована Крститеља јутрос су Литургију крај његовог одра служили протојереј Мирчета Крупниковић, парох ариљски, који је пред протино пензионисање помагао њему у опслуживању парохије, јереј Дејан Ракић из Пожеге и јереј Милан Ђокић, парох горобиљски. Опело испред храма служили су: умировљени парох пожешки протојереј ставрофор Дмитар Луковић, који је началствовао и проповедао, затим протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, протојереј Првослав Буквић, парох драгојевачки, протојереј Милан Поповић из Прилипца, пароси ариљски протонамесник Дарко Несторовић и јереј Бојан Милошевић, као и јереј Милан Ђокић, парох горобиљски.
Прота Дмитар је као човек који је најбоље познавао оца Михаила говорио о његовом животу и раду у Цркви Божијој. Михаило је рано остао без оца, а мајка Стана као предузимљива жена га одвела у Призрен да стасава у меру раста Христовог и меру раста српског свештеника. Било је много притиска на њега да одустане од свог призива, и у време када су многи скидали мантију и одлазили у државну службу, он је натоварио на своја плећа Крст Часни и у душу благодат Духа светога и ступио у свештени сабор у ком је остао до издиханија. На парохију драгојевачку дошао је 1965. године . Тамо је са својом супругом Видом затекао парохијски дом у изградњи, озидан и неомалтерен, а они су се у њега уселили и дан по дан га изградили са верним народом, у оно страшно комунистичко доба – парохијску салу, звоник, припрату. Но већу грађевину саздао је прота Микан у душама својих парохијана, којих је данас било пуно на сахрани. Вољени свештеник, због болести ногу и немоћи да опслужује парохију отишао је превремено у мировину 1999. године. Живео је у свом родном селу Горобиљу у окружењу породице свога сина.
Од проте Михаила смо се опростили за привремено, чекајући са њим Васкрсење мртвих.
Протонамесник Дарко Несторовић
