У склопу циклуса предавања Трагање за смислом, дана 16. децембра 2019. године с почетком у 19 часова и 30 минута, одржана је трибина на којој су представљене књиге Агапе 5, аутора Александра Гајшека, Звездобројци 2 и Човек испред науке, аутора Александре Нинковић Ташић. Трибини је, поред самих аутора, присуствовало свештенство студеничког намесништва као и многобројни људи из Рашке и околине.
У само предавање, својим говором, увео нас је архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић. Књига антологија Агапе 5, садржи дванаест одабраних разговора са академиком Владетом Јеротићем које је водио са Александром Гајшеком у периоду од 1998. године па све до 2018. године. По речима аутора, у књизи можемо наћи одговоре академика Владете Јеротића на питања како да упознамо себе, које су главне препреке у процесу самоспознаје, шта нам говоре Давидови псалми и Соломонове премудрости, зашто се Бог крије од човека, како да уживамо у величанственом осећају да је живот тајна и зашто је велика животна истина да само дела љубави остају.
Звездобројци 2 је нова књига и наставак књиге Звездобројци, коју је приредила Александра Нинковић Ташић. Аутор нам открива занимљивости из живота познатих српских научника Руђера Бошковића, Јована Цвијића, Атанасија Николића и Ивана Ђаје. Звездобројци 2, по речима аутора, је не само успавано наслеђе, већ и необичан путоказ ка животу вредном живљења. У центру већине прича ове књиге је захвалност према мајци, или Светом Сави, или као у случају Ивана Ђаје, према песнику. Пише Ђаја: „да је као дечак ходао са својим учитељем, када сретоше једног старијег човека. Тај старац помиловао је младог Ивана Ђају, а учитељ му рече да одрецитује последњу песму коју су учили. Пошто мали ђак то учини, рече му учитељ сада Иване пољуби овом чики руку. Питао је свог учитеља, ко је тај човек коме је пољубио руку. Он је, рече учитељ, написао ту песму коју си одрецитовао, то је био Јован Јовановић Змај. И ето каже Ђаја, од тада до данас, ја жалим што му не пољубих обе руке.“
Књига истог аутора Александре Нинковић Ташић, Човек испред науке, је књига о којој аутор истиче да ће задржати и погледе и срца, ма коју од страна да отворите. Велики Милутин Миланковић пише о свом пријатељу, једном од највећих математичара и риболоваца свих времена, Мики Аласу. Милутин не мери снагу формула и науке, већ снагу Човека. Кроз анегдоте, чак и стихове, гради се лик академика и неустрашивог путописца, пријатеља ескима, страсног виолинисте и великог генија. Аутор наглашава, да ко прочита ову књигу спознаће једну велику истину, да се мера великог човека налази у души, а не у уму.
Ову предивну трибину употпунио је и професор музичке културе Јовица Мутавџић, својим минијатурама и валцером на клавиру.
Ђакон Владимир Јовановић