Путевима Свете Горте Атонске протеклих дана, од 28. јула до 1. августа, прошла је група поклоника у организацији Поклоничке агенције Епархије жичке ЈЕЖ. Водич групе био је свештеник Милан Костић, парох у Грачацу. Отац Милан сабрао је људе различитих професија, различитих интересовања и животног искуства, али свима заједничке срцегоруће жеље за упознавањем врта Мајке Божије. Света Гора броји преко 20 манастира и небројано скитова, испосница и келија.
По програму и плану је било да посетимо царску лавру манастир Хиландар, манастир Пантелејмон, Кареју (центар Свете Горе). Да бисте крочили у врт Мајке Божије морате поседовати дијамантирион (визу) за боравак на овом највећем лечилишту људских душа, који нам је обезбедила агенција ЈЕЖ. Из луке Јерисоса бродом смо стигли у луку Јовањица. Одатле је почео узлазак чудесним путевима Свете Горе, небеског полазишта и предворја Христове победе по многим Светим Оцима, местима која је под свој Свети покров и руковођење ставила Мајка Божија и из њега изнедрила просветитеље народа: оца нашега Симеона и Саву, Св. Антонија Печерског-Руског, Светог Козму Зографског, Светог Никодима Агиорита и мноштво знаних и незнаних светитеља. Савремени човек је нажалост притисцима светских ствари често отуђен од Бога и од самога себе. Света Гора је сигурно место човеку да се врати себи и Богу. Упознајући разне богослужбене поретке и типике манастира, оце и старце који разбијају све оквире људског егоизма, упознајући и прилагођавајући се једни другима сваког дана, чини се да су се све више разбијале стеге свакодневног и успостављале свезе небеске Љубави Христове.
Поред онога што нам је програмом било предвиђено, почевши од светиње Светог Прохора Пчињског, па Цркве Светог Димитрија Солунског, преко Хиландара и манастира Св. Пантелејмона, посетили смо још и Хиландару оближњи ман. Есфигмен, затим Стари Русик (где је замонашен Свети Сава), Ивирон, Кареју- Скит Светог Андреја, Посницу Светог Саве, ман. Кутлумуш, келију Св. старца Пајсија и једног од савремених стараца – старца Гаврила Светогорца.
Чини ми се да ниједан човек из српскога народа не остаје равнодушан пред лепотом немањићке светиње Хиландара. Посетивши Хиландар, целивајући чудотворну Икону Тројеручицу, видевши богослужбено уређење и уопштено уређење манастира, човеку само преостаје да се диви баштином својих предака. Задатак српског човека пред оваквим наслеђем јесте само да сам себе да на жртву своме народу и својим светињама; да следећи светосавски пут пође за Богочовеком Христом. На Хиландару је отац Милан добио и благослов да саслужује на Светој Литургији. После чудесне посете манастиру Хиландара, конак и литургијско сабрање благословио нам је и руски манастир Светог Пантелејмона. Манастир Пантелејмом је приказ руског народа, наше словенске браће који имају највећу блискост са српским народом. Духовни подвиг и молитвено тишину доживели смо и узевши учешће у молитвеном правилу оца Никодима у карејској Савиној испосници.
Путујући и обилазећи ове светиње и свете људе, будила се у нама самоспознаја и богоспознаја кроз подвиг, жртву и међусобно бодрење. Поједине утиске и осећања не можемо овде да пренесемо, већ желимо свима да оду и виде врт Мајке Божије. Захваљујемо се овом приликом Поклоничкој агенцији Јеж на организацији и нашем водичу, оцу Милану.
Чтец Петар Ђерковић
