У недељу је у новом храму служена Света Литургија којом је началствовао протојереј Александар Јевтић уз саслуживање бајинобаштанских свештеника. По заврштеку Евхаристије, додељене су награде ђацима који су урадили најбоље радове на Другом ђачком светосавском конкурсу. Вредне награде су дељене у три узрасне категорије. У категорији нижих разреда награде су освојили Лука Вујић (ОШ Стеван Јоксимовић, Рогачица), Теодора Благојевић (ОШ Свети Сава) и Катарина Лазаревић (ОШ Свети Сава). У вишим разредима су награде добили Анђела Лазић (ОШ Рајак Павићевић), Невена Ђокић (ОШ Стеван Јоксимовић, Рогачица) и Нађа Голић (ОШ Рајак Павићевић). У категорији средњешколаца награде су освојили Ангелина Кадијевић, Анђела Живановић и Ивана Лукић – сви из гимназије Јосиф Панчић из Бајине Баште. Њихов труд и залагање на часовима веронауке су препознати на овај начин и због тога су ови ђаци богато награђени.
У 16 часова истог дана служено је празнично вечерње са петохлебницом, а служили су га Архијерејски намесник рачански протојереј-ставрфор Милинко Лукић, парох кремански јереј Александар Ђуричић, парох рогачички јереј Милан Босић и златиборски ђакон Ненад Срећковић. Након богослужења је улицама града кренула литија. Литију је предводио протојереј – ставрофор Гојко Перовић, уважени свештеник из Митрополије Црногорско – приморске и наш драги гост.
Након крсног хода у ком је учешће узео и велики број људи сви су дошли испред храма где је отац Гојко Перовић одржао Светосавску беседу.
Обративши се окупљеним верницима отац Гојко је наводећи речи тропара рекао да је Свети Сава учитељ пута који води у живот. Читав живот Светога Саве био је у кретању, у одласцима и поласцима. Поштујући оца и матер, који су га измолили од Бога, он их оставља и одлази на Свету Гору. Као и жена Самарјанка, о којој је читано Јеванђеље тог дана, и Свети Сава је трагао и ишао за водом живом. Он се није никада жалио на тешкоће, већ им је храбро кретао у сусрет. Са Хиландара се, са очевим моштима, вратио у отаџбину. Прво је себе смирио на Хиландару, па је онда са миром Божјим дошао да мири друге – браћу своју. Затим је Цркву устројио, па је за њу издејствовао самосталност и аутокефалност – што је знак зрелости једне Цркве. Затим поставши архиепископ одлази у Свету Земљу и Синајску гору и у повратку умире у Трнову. Па се ни ту његов пут не завршава. Ево га и данашњи празник када се сећамо како су његове мошти пренете из Бугарске у манастир Милешеву. Злоћом Синан паше он из Милешеве одлази у Београд, где га спаљује на Врачару. Али се тиме Свети Сава не зауставља, он се узноси на небо, а на том месту је саздан саборни храм наше патријаршије.
Свети Сава није био само молитвеник или само неки писмени човек, он је пре свега витез који се не боји ничега на путу којим иде, који све световно оставља по страни и иде за оним небеским. Увек се крећући ка већем задатку Свети Сава нас учи какви ми треба да будемо. Не смемо се везивати ни за шта земаљско да бисмо били спремни да идемо даље по Божјем призиву. Бити Светосавац значи бити човек покрета и стално се кретати. Устајати када паднете. Не очајавати, него се изнова подизати и устајати. Потешкоће су ту да бисмо њиховим савладавањем постајали све бољи.
И сама реч человјек упућује на то да је човек загледан у вечност, да је за вечност створен, а Свети Сава нас учи да нема стајања на том путу, да нема препреке која се не може проћи. Бог је нас управо и створио да бисмо те препреке прелазили. Тешко изгледа почетак неког посла, али човек је створен да превазилази препреке и да постаје све бољи.
И ова литија је корак на том путу који води у живот и којем нас Свети Сава учи, све до оне литије у Царству Небеском у којој ће нас највише бити.
После његове беседе испред храма је уследио културни програм, и то концерт духовне музике састава ”Бедем”, а затим су своје умеће показали и малишани из КУД Миленко Топаловић и КУД Јелек који су својом игром додатно разведрили све присутне.
Ђакон Ненад Зекавица
