Свето место није географски, историјски или традиционални појам. Свето место настаје освећењем човека који живи на њему, човека који је посвећен покајању, испитивању себе – а све ради раста у Христу Богочовеку, Творцу и Искупитељу нашем. Управо таквим местом је постала Света Гора Атонска, благословом Богородице и животом светих људи, калуђера, а међу њима и Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве Српског.
Овој светињи су се на поклоњење упутили припадници 98. вбр са војног аеродрома Морава, на челу са Командантом пуковником Дејаном Васиљевићем, војним свештеницима Владимиром Благојевићем и Владаном Вуковићем.
Ходочашће је започело поклоњењем светињи руског светогорског манастира Светог великомученика Пантелејмона, затим старог Русика са чије куле је Свети Сава бацио царску одећу и власи пострижене косе изасланицима свога оца као доказ монашења.
Други дан ходочашћа је настављен у Скиту Светог Андреја Критског и посети Кареји и српским светињама – Патерици и Типикарници као и оближњем манастиру Кутлумушу.
Последњи дан смо узели учешће у Светој Литургији великог српског Хиландара, којом је началствовао игиман Методије. Поред монаштва манастира Литургијом је саслуживао и војни свештеник Владимир Благојевић, а сви поклоници су се причестили Светим Тајнама Христовим.
Радост од овог Светог места, Свете службе, гостопримства братства манастира је вечна категорија која ће се чувати у срцу припадника као залог за духовни напредак ка Господу.
По повратку са Свете Горе припадници су посетили Зејтинлик – српско војничко гробље у Солуну, одслужили помен пострадалима за Крст и слободу, укрепивши се разговором са старцем Ђорђем, чуваром гробља.
Поклонили смо се и моштима великог и славног Светог великомученика Димитрија у прелепој цркви из раног периода Византије.
Нека би благи Бог дао да сви редовно посећујемо Света места, да се поучавамо из живота Светих, како би се научили покајању и како би нас Бог Добри препознао као своје. Амин.
војни свештеник
Владимир Благојевић
