Када дођеш Боже на Земљу са славом, и када све задрхти, и река огњена пред судиштем кад потече, књиге се отворе, и тајне сазнају: Тада ме избави од огња неугасивог и удостој ме да станем са десне стране Тебе, Праведног Судије.
Кондак у Месопусну Недељу
Дана 3. марта (18. фебруара по старом календару), када наша Света Црква молитвено прославља Светог Лава Римског и Флавијана Цариградског, те трећу припремну недељу пред почетак Часног поста – Недељу Месопусну, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је литургијским сабрањем у Новом храму у Врњачкој Бањи – Живоносни Источник.
Његовом Преосвештенству саслуживали су секретар Епископа жичког архимандрит Сава (Илић), Архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, старешина храма протојереј Часлав Јовановић, протојереј Саша Ковачевић, протојереј Жарко Дончић, протојереј Радош Младеновић, протонамесник Радован Ђорђевић, јереј Слободан Глишовић, парох ужички протојереј Миливој Илић, протођакон Александар Грујовић и ђакон врњачки Саво Величковић.
Мноштво верног народа овог краја се сабрало да својим присуством узме учешће у Светој Литургији и увелича свештено славље данашњег дана. Радујући се доласку нашег Архипастира, верни народ је испунио Цркву до последњег места, уз присуство мноштва деце, и тиме истински потврдио речи Светог Игњатија Богоносца да је Црква тамо где је Епископ и где су сви сабрани на једном месту у име Божије са Епископом на челу. У Светој Литургији учествовао је и председник Општине Врњачка Бања господин Бобан Ђуровић.
После прочитане јеванђелске приче Епископ се обратио сабранима речима поуке и утехе, износећи важност периода у ком се сада налазимо. Произносећи беседу на причу из данашње јеванђелске перикопе Епископ је истакао: Господ сведочи оно што често заборављамо – ми хоћемо однос са Богом и тражимо да нам помогне а често не видимо ближњега који поред нас живи. Свети Божији су говорили да када видимо ближњег ми онда видимо Бога. Како ћемо служити Богу ако не служимо брату своме? Стога у овом Јеванђељу Господ говори сурову истину. Многи дају прилог Цркви, мислећи да је само то довољно, а често ближњему, који поред нас живи, желимо пропаст. Насупрот томе Господ нас пита где смо били када је Он био жедан и гладан и у тамници – нисмо га напојили, нахранили нити посетили. Јер чинећи једном од најмање браће који пати ми Господу чинимо, јер у лицу сваког се налази аутентичан Лик Божији.
Ова седмица нас учи и о крају овог света. Неки ће много жалити за овим светом јер мисле да су овде, у свету стекли нешто што их испуњава. Ако у овоме свету човек у ближњему није видео и препознао Бога и своје друго ја тешко да ће се спасти, али ипак суд Божије милости је познат само њему. Наше је да чинимо оно што Господ од нас тражи. Зато нам је Црква, као брижна Мајка, одредила четири припремне седмице пред почетак Великог васкршњег поста. То је својеврсна прилика да извршимо смотру над самима собом и преиспитамо свој живот и одлуке у години за нама. Она нас учи да када дође време уздржања од телесне хране то само по себи није довољно – већ да уз телесни пост присајединимо молитву, милосрђе, трпљење, љубав. Овај скуп врлина баштинимо и налазимо у ризници свих Тајни – Цркви Божијој. Да будемо милостиви и човекољубиви, да са смирењем дочекујемо Други долазак Христов. Да будемо припремљени колико год можемо, да дамо од себе по мери коју нам је Господ одредио.
Подсећајући нас на претходне две припремне седмице, Епископ је нагласио да смирено мислимо о себи као што је то чинио цариник а не да се гордимо као фарисеј. Такође да схватимо дубину покајања и љубави Божије којом нас прихвата када му се вратимо као блудни син Оцу своме, јер ћемо, насупрот умртвљености дубином греха, оживети светлошћу покајања.
Мноштво народа приступило је Светој Чаши и причестило се Телом и Крвљу Господњом. Најмлађима су као благослов подељене иконице и бомбоне. Након Литургије, Трпеза љубави је уприличена у оближњем ресторану где је настављено заједничарење.
Саво Величковић, ђакон врњачки
