У недељу 23. по Духовима, на дан Светог равноапостолног Аверкија Јерапољског, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светих Јоакима и Ане у Прељини.
Преосвећеном Епископу саслуживали су Архијерејски намесник љубићки и старешина храма јереј Никола Вучетић, архимандрит Mанастира Вујна Јован (Никитовић), протојереј Иван Радовановић, јереј Радоња Мирковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Јован Тимотијевић.
У својој богонадахнутој беседи Преосвећени Владика нас је подсетио да смо се сабрали у овом светом храму да се Господу помолимо и да чујемо реч спасења. Да овај недељни дан посветимо Господу Богу и тиме испунимо оно што нам је Бог заповедио да шест дана радимо и завршимо све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твојему:
– На Светој Литургији чули смо јеванђељску причу о Господу Богу нашем и бесомучном човеку који је био поседнут нечистим силама. Данас у овом свету нечастиви је учинио да има оних људи који одбацују да постоје нечисте силе тј. демони, јер их је тако нечастиви научио, сматрајући да ако њих нема онда је човеку дозвољено да све чини. Има и других који знају да нечастиви постоји и плаше га се. Плаше га се у смислу да ће човека без обзира на то да ли помисли добро или лоше одмах ставити на страшне муке. Ипак, треба знати да он ту силу нема. Има силу само онолико колико ми допустимо својим животом да уђе у нашу природу и да загосподари њом. Сви морамо да знамо то да је бесомучни рекао прилазећи Господу: шта хоћеш од мене Исусе Сине Бога Вишњега? Када га је питао Господ како се зове он одговара: Легион.То име значи да је био запоседнут разним демонима. Сваки демон има подручје своје као нпр. демон блуда, демон среброљубља, демон славољубља… Бесомучни каже Господу шта ти тражиш од мене? Све његове умне и душевне силе биле су поробљене и није могао да затражи од Господа да га ослободи поседнутости. Није могао да призове Бога и да буде спасен. Да би се спасили довољан је призив Бога као што Свето Писмо каже, а да би призвали Бога потребно је да познајемо себе, наше склоности и не нагињемо ка греху.
Дато нам је царство овог света као оруђе којим задобијамо Царство небеско. Дато нам је да живимо по заповестима Божијим, да се напајамо вечном истином, и да најпре примимо благодат Божју која држи овај свет у постојању. Бог воли овај свет и све у њему осим греха, и све је у њему устројено да ко хоће да се спасе то и може, на основу средстава која су нам дата. На првом месту то су пост и молитва. Пример поста и молитве је Христос дао својим апостолима и то је почетак и први степен спасења. Следећи степен је труд да задобијемо врлине Божје, да се клонимо зла и чинимо добро. Да истински верујемо у једнога Бога и Спаситеља нашег Господа Исуса Христа који спасава, лечи и васпоставља човека у достојанство за које је саздан – да вечно живи у Царству небеском и да постане бог по благодати. Бог жели да постанемо богови по благодати, а ми се често жалимо како смо сиромашни и очајавамо. Не схватамо да само онај ко је задобио Бога истински је богат. Бог није против земаљског богатства. То видимо и на примеру праоца Авраама који је имао мноштво слугу и велико богатство. Авраам је поред тога имао и веру коју је показао кроз послушност Богу пошавши да жртвује сина свог Исака.
Епископ је указао да не тражи Бог толику жртву од нас да страдамо овог тренутка за Њега или да жртвујемо децу своју. Господ нам је дао ум да разлучимо шта је добро а шта зло, шта је спасоносно а шта погубно. Да изаберемо шта је добро. Углавном је то у овом свету невидљиво, а човек је склон да често бира оно што је опипљиво, видљиво и врло често погубно.
Треба да се молимо Богу да нас избави од замки нечастивог кушача који хоће да уништи род људски а нарочито оне који се кају. Наше црквено предање каже да би и самог демона спасао Господ када би се покајао. Господ је у Царство небеско примио и разбојника који није имао ниједно добро дело, али се покајао. Такав је Бог љубави, милосрђа који хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине.
После Свете Литургије уприличена је трпеза љубави, за време које се старешина Храма Светих Јоакима и Ане јереј Никола Вучетић захвалио Његовом Преосвештенству Епископу жичком Господину Јустину на посети и благослову.
Ђакон Јован Тимотијевић
