“Молитва неизоставно обнавља у нама оно Божанствено дисање које је Бог дахнуо у лице Адама, благодарећи коме је Адам постао душа жива (Пост 2,7). Молитвом препорођен наш дух почиње да се диви великој тајни Постања. Моћна бујица усхићења запљускује наш ум: Биће! Каква предивна тајна… Како је оно могуће?… Диван је Бог, и творевина Његова је дивна… Ми доживљавамо оно оно што је Христос изразио рекавши: Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу (Јн 10, 10). Изобиље! И заиста је то тако.“
Архимандрит Софроније (Сахаров), О молитви