Храм Вазнесења Господњег у Врби, кроз два века, са својим паросима и повереном им паством, дочекује и литургијски прославља један од највећих Христових празника.
Како је и ово питомо село увек расло, досељавањем нових житеља из свих крајева наше земље, тако је и прослава Спасовдана увек била са бројним гостима које би свечари и мештани радо дочекали. Ове године, наша Црква је имала част да на Литургији саслужује умировљени парох врбски и стокхолмски Миломир Атанасковић, чијим залагањем је седамдесетих година прошлог века изнова подигнут порушени храм. Литургијом је началствовао протојереј врњачки Жарко Дончић, а саслуживали су и парох краљевачки протојереј Александар Јевтић, парох грачачки јереј Милан Костић, као и ђакон краљевачки Димитрије Радмилац. Молитвено су присуствовали парох чукојевачки протојереј Жељко Филиповић и парох вукушички протонамесник Александар Тимотијевић. Чланови хора при Храму Свете Тројице из Краљева су појали, а њима се придружио и верујући народ, као и ученици млађих разреда ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Врбе.
Надахнутом беседом, протојереј Александар Јевтић је подсетио све на смисао и поруку “радосног растанка“ апостола са Господом Исусом Христом. Празник “отвореног неба“ је учинио заједницу земље са небом јединим сигурним темељем нашег постојања. Наш поглед више не робује земљи, већ се надахњује небом, као вечним мерилом којим живи сва видљива и невидљива твар. По речима Светог Николаја Жичког, Господ Христос је прва ластавица која се одселила у топлије небеске крајеве, а потом су тим путем кренули многи светитељи до данас. Господ куца, на врата срца нашег, а на нама је да ли ћемо их отворити за Њега и спасење, кроз сликовиту симболику је у беседи нагласио овај мотив отац Александар.
После причешћивања евхаристијских Даровима, испред храма прочитана су четири јеванђељска одељка у оквиру литије, а обављен је и мали помен испред спомен плоче жртвама Првог светског рата, из Врбе, Ратине и Драгосињаца. Након сечења славског колача, послужена је и славска гозба у трпезарији црквеног дома. Домаћини славе и славске трпезе били су породице Јовановић и Рајковић из Врбе.
Вазнесење Твоје Господе, нека те никад не удаљи од срца и ума нашег, да твоју близину осетимо увек како би нас бодрила и тешила до вечног сједињења са Тобом и нашег спасења.
Вероучитељ Милан Милутиновић
