Молитвено спомињући и прослављајући Свету Марину као заштитницу Светога храма у Атеници, братство храма је са верним народом прославило своју славу.
Прослава је започела празничним вечерњем са петохлебницом и изношењем часних моштију Свете великомученице Марине чији живот и страдање могу да оваплоте и постојање нашег народа. Рођена као паганка заволела је Христа и Њега ради пострадала. Узор девствености и христоитија који би многима данас могао служити као истински и благи узор за хришћански живот. Богослужењем је началствовао старешина храма Свете великомученице Марине протојереј Радиша Сеочанац уз саслужење парохијског ђакона атеничког Ђорђа Чоловића. За певницом је појало братство храма узносећи молитву ка наднебеском жртвенику.
Уз присуство многобројног свештенства и верног народа торжествено смо дочекали дан славе, литургијски сабрани у светињи прославили смо спомен наше заштитнице. Светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров уз саслужење протојереја ставрофора Крстивоја Милуновића из Храма Вазнесења Господњег у Чачку, старешине храма Светог кнеза Лазара на Љубићу протојереја Бојана Сујића, ректора Цетињске Богословије протојереја Благоја Рајковића (Митрополија црногорско-приморска), протојереја Богдана Митровића, јереја Бранислава Јоцића (Архиепископија београдско-карловачка) и јереја Душана Арсенијевића. Свештенству су саслуживали ђакон атенички Ђорђе Чоловић и ђакон Храма Вазнесења Господњег у Чачку Милош Јелић. Духовном воздвигнућу допринело је појање хора „Слово Љубве“.
У својој беседи протојереј Мирослав Петров, након честитки братству храма и сабранима, тумачећи јеванђељски одломак нагласио је фарисејско „гостољубље“ као притворно. Господ је показао свим својим делима кроз љубав на том сабрању у дому фарисејском да је Оваплоћени Господ, али фарисеј формално прихвата Христа. Но, у срцу своме помишља оно што га чини фарисејем, лицемерно критикујући Христа. Но, Христос нам показује оно најважније, а то је љубав. Љубав дела свуда, чак и када долазимо на Литургију морамо бити пуни љубави, а не лицемерно да долазимо да бисмо се хвалили да смо били на Литургији. Управо је љубав Христова толика да је и грешници опростио јер га је у сузама дочекала и прихватила. Вера наша спасава нас, као што спасава и грешницу у Јеванђељу. Тако је и Света великомученица Марина исповедила своју љубав дајући свој живот за Христа. Сабрани у храму и исповедајући Име Његово ми исповедамо да је и наша вера проткана љубављу, а не фразама и формама.
Након Свете Литургије, уз присуство бројног свештенства и верног народа, свечано је пререзан славски колач. По завршетку литургијске прославе братство храма уприличило је трпезу љубави.
Ђакон атенички Ђорђе Чоловић
