„Раније неплодна, данас Христовог Претечу рађа, и то је испуњење сваког пророчанства, које су пророци проповедали. На Њега (Христа) си на Јордану руку положио, јавивши се као Пророк Божијег Логоса, проповедник, уједно и Претеча.“
Кондак, глас 3.
Данас када се наша Света Црква светосавска молитвено сећа славног и чудесног рођења Светог Претече Господњег Јована, црква у Ратини је прославила своју славу. Свету Литургију је служио протојереј-ставрофор Станоје Лазаревић уз саслужење протојереја-ставрофора Лазара Васиљевића, протојереја Радоје Санда, старешина Храма Светог Саве у Краљеву и протојереја Војислава Чаркића из Источног Сарајева.
Познато је да је у Ратини било седам црква у средњем веку од којих је једна била метох Манастира Жиче, а мештани су од краља Стефана Дечанског добили титулу чувара манастира. Касније је та црква уништена од времена и немарности, а током турског ропства заборавило се на њено постојање.
Изградња цркве је започета крајем 90-их година 20. века, да би темељи били освештани 2001. године. У изградњи цркве учествовали су становници Ратине својим новчаним средствима и прилозима. Храм је освештан 2002. године од стране Његовог Преосвештенства Епископа Иринеја, тадашњег епископа нишког, а потоњег патријарха српског. Црква је грађена у рашко-моравском стилу, као умањена копија Манастира Грачанице, са пет купола које величају цео храм. Њену унутрашњост краси доста светла, мноштво стубова, иконостас са богатим дуборезом, живопис још није завршен и налази се у фази даљег осликавања. У надахнутој беседи отац Станоје Лазаревић је истакао значај празника, поручивши: „да је рођење Светог Јована Крститеља на чудесан начин исто тако најавило рођење Онога који ће доћи да спасе читав род људски“.
Велики број верног народа приступио је Светој Чаши сјединивши се тако са Господом Животодавцем. Затим је уследила литија око храма, помешана са звуцима црквених звона и предивним мирисом старих липа. На крају Свете Литургије пресечен је славски колач у славу рођења Претечиног.
Након Свете Литургије парох ратински прота Драган Туба се захвалио овогодишњим домаћинима славе породици Балшић и свима присутнима који су својим присуством увеличали наше славље. Потом је уследила трпеза љубави.
Трипо Спахић, историчар
