Велика је радост имати пријатеље, а највећи је благослов имати пријатеље са којима ћеш делити радост. Свака литургија је управо највећи дар заједничарења, која за монаха добија још један посебан значај на дан када прославља славу свога монашког имена. Окупљени око свете мученице Христине, у манастиру Благовештењу, црнорисци и мирјани, осетили су радост заједнице са својима по духу која се највише осетила на литургијском сабрању којим је началствовао епскоп Јустин уз саслужење монаштва епархије жичке.
Честитајући празник окупљној пастви, Владика се најпре осврнуо на живот и подвиге свете мученице, истакавши да је „Господ у Цркви поставио своје слуге – једне као мученике, друге као апостоле, треће као пророке, четврте као девственике, подвижнике који су се – не клонили овога света, него живели за овај свет, али молитвом, далеко од свих телесних уживања.“ Истакавши врлину девствености као највећи подвиг и највеће чудо у овоме свету, Владика је поручио да: „… морамо да држимо заповести Божије, да се уздржавамо, да се чувамо – и тело, и ум, и језик, и вољу – све да чувамо и све да саобразимо ономе што Господ Бог од нас тражи. То и јесте подвиг, то и јесте труд, али ми имамо помоћ од свих светитеља Божијих. Нека овај данашњи дан буде поука свима нама, да и ми знамо да је пут нашега спасења трновит, али истинит и спасоносан. Потребно је само мало да се потрудимо, потребно је само мало да хоћемо да живимо како треба по заповестима Божијим и све ће нам Господ Бог помоћи.“
Након свете Литурије, у манастирском конаку се уз послужење наставила празнична радост.
