Градећи Цркву и себе у њој, вером да душу своју вечношћу обогате непосредно после Пожаревачког мира (1718), верни народ ужичког краја страдалан у свим историјским дешавањима која ће касније доћи, а пре свега кроз Први и Други српски устанак, Балканске ратове, Први и Други светски рат, посвећује је Светом апостолу и јеванђелисти Марку. Сећајући се њиховог доброг дела, 302 године касније, и ми недостојни славимо свето име које су нам достојни кроз векове пренели.
Светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник ужички протојереј – ставрофор Милош Босић. Саслуживали су: протојереј – ставрофор Милић Драговић, старешина храма, протојереј – ставрофор Драго Костић, протојереј – ставрофор Зоран Јанковић, протојереј – ставрофор Иван Деспић, протојереј Дејан Марковић, старешина Саборног храма у Крагујевцу, протојереј Божо Главоњић, старешина Храма Светог цара Константина и царице Јелене у Пожеги, протојереј Александар Јевтић, протојереј Дејан Војисављевић, старешина Храма Преображења Господњег на Златибору, јереј Аранђел Петровић, као и ђакони Дарко Глукчевић и Бојан Мијаиловић. Литургији је присуствовао и велики број свештеника и верног народа, као и градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић са својим помоћницима.
Свети Марко није припадао институционализованој организацији коју је тадашње друштво прихватило одмах, подсетио је у беседи отац Александар Јевтић. Својим животом и страдањем утврђивао је веру у другима, јер су други у њему препознали Бога кроз дела која је творио. Наше време, у коме је скоро све оспољашњено, када су друштвене мреже и ријалити програми постали мерило врлине и порока, признања или непризнања у друштву, рађа таштину, која даље, ствара жељу да нас људи славе. Из овога ниче духовна празнина у човеку, из које се дешавају разне невоље па и злочини попут ових који су недавно потресли нашу земљу. Свети Марко и апостоли нам показују својим делом да је неопходно да прво преиспитамо сопствену унутрашњост и меримо своје поступке, да би касније могли да свету потонулом у разне видове безнађа ширимо истине вере као утеху и смисао живота, рекао је између осталог о. Александар.
Молећи се Богу, славећи светитеља који је својом речју Еванђеље обогатио и страдавши за Христа свима нама пример дао, старешина храма отац Милић Драговић захвалио се свим свештенослужитељима и народу Божијем који су евхаристијски принели себе на овај свети дан, честитајући 302 рођендан ове свете заједнице свим парохијанима. Литургијско славље настављено је у порти и сали парохијског дома заједничарећи у трпези љубави.
Ђакон Бојан Мијаиловић
