Празник Зачеће Светог Јована Претече и Крститеља прослављен је свечано у љишком храму. На овај дан пре 63 године извршено је освећење храма, а пре нешто више од 90 година, 14. септембра 1930. освећени су темељи цркве.
У присуству верног народа, Свету Литургију су служили: старешина цркве љишке протојереј Светолик Марковић, протонамесник Слободан Алексић из Белановице, протонамесник Драган Мијаиловић из Јарменоваца, јереј Миодраг Марковић из Мораваца и ђакон Слободан Пејовић. За певницом су били: протојереј Светолик Зечевић, јереј Илија Илић из Г. Топлице, јереј Горан Џопалић из Заграђа и теолог Петар Цветинов.
Након Литургије сви присутни су могли да погледају изложбу старих фотографија храма, а старешина цркве је укратко изнео историјат градње храма уз навођење новинских текстова предратне штампе о љишком храму. Археолог Александар Ђукић је говорио о предратном Љигу и навео податке из докумената до којих је дошао у архивама везано за градњу љишке цркве.
Уследила је трпеза љубави у парохијској сали за време које су ученице Средње музичке школе из Лазаревца, Марија Лунгу (клавир) и Милица Марковић (флаута), одсвирале и отпевале неколико композиција.
Мештани Љига су за своју парохијску цркву, све до 1939.г. имали Храм Светог архангела Гаврила у селу Моравци. Идеја о изградњи цркве у варошици Љигу дошла је од самих мештана и то у циљу изградње једног споменик захвалности свима онима који су своје животе дали у Рудничкој бици 1914. од којих велики број и на самој територији варошице. Наиме, црква је првобитно замишљена као спомен-костурница палих војника и официра, односно као „жива историја“ која је требало да учи „будућа покољења како се гине за Краља и Отаџбину“, како је речено у једном од штампаних апела упућених потенцијалним приложницима. Међутим, из нама непознатих разлога, донета је одлука да спомен-костурница буде црква у Лазаревцу. Данас је љишки храм, парохијска црква у чијим је темељима сахрањен пуковник Живојин Бацић (1872-1914) који је погинуо на положајима око Љига. На зиду са леве стране од западног улаза стоји спомен-плоча од белог мермера у спомен на овог јунака.
На освећење темеља за будући храм 14. септембра 1930. године краљ Александар је послао свог изасланика. Дошла су и два престоничка фотографа, и блех-музика са четрдесет трубача. Темеље који су изграђени у јуну 1930. на месту капеле пуковника Живојина Бацића, освештао је тадашњи Епископ жички Јефрем (Бојовић). Михаило Радуловић – свештеник родом из Ужица, који је већ био ступио на дужност пароха друге моравачке парохије – организовао је величанствен скуп спортског друштва „Соколи“. Том приликом Епископ жички Јефрем је освештао и заставу „Соколског друштва“ коју је друштву поклонила госпођица Босиљка Павловић. Присуствовало је око 20.000 људи који су дошли са разних страна ондашње државе, а манифестација је завршена вежбама соколаца свих генерација.
Због недостатка средстава градња храма је текла споро и са прекидима, тек пред сам почетак рата радови су приведени крају. Звонара је подигнута 1942. а звона је на Ивањдан 1942. освештао Епископ злетовско-струмички и администратор Епархије жичке Викентије (Проданов) – будући Патријарх српски (1950-58). Занимљиво да је велико звоно носило натпис: „Нека одјекну звуци овог звона и певају о победи крста против некрста, српских добровољаца против комуниста, отпадника српског рода и од Христа. Поклон Љишкој цркви, добровољачки одред и грађани Љига 1942 год.“ По доласку на власт 1945. комунисти су наредили бравару Драгану Маринковићу да уклони натписе са звона.
Освећење цркве обављено је тек после Другог светског рата, 6. октобра 1957. г. од стране Епископа жичког Германа (патријарх српски од 1958-1990). Сабрало се на тај дан мноштво верног народа из Љига и околине и бројно свештенство из целе Жичке епархије. Епископ Герман је у беседи рекао: „Ми смо се данас помолили Богу за душе оних који су своје животе положили за веру и Отаџбину. Они седе у царству Божијем и гледају на нас да ли смо ми на линији Христа и царства Божијег. Верујем да сте сви ви који данас присуствујете овде опредељени за царство Божије, које ни мољац ни рђа не кваре, јер оно није од овога света. Наш живот је тежак сам по себи, али и ми својим поступцима доприносимо да он буде још тежи. То долази због нашег одступања од закона Божијег који заповеда: не убиј, не укради, не чини другоме оно, што ниси рад да се теби чини. Ако ове речи Божије имамо на уму онда не може бити скретања са Христове линије, са пута Божијег. Богу су позната сва наша дела и наше мисли. Ноћна тама може скрити наша дела само од људи, али не и од Бога. Зато никад не мисли рђаво, јер рђаве мисли увек претходе рђавим делима.
Учите децу да воле Бога и цркву, јер ће само тако моћи волети своје ближње и државу. А држава се мора волети и поштовати, јер ко зна шта нам сутрашњица може донети, ако не будемо спремни да се свакој сили одупремо.
Данас је овај храм освећен и у њему пребива пуноћа благодати. Нека овај дан остане у трајној успомени вас и деце ваше и буде саборни дан овога места и храма. Скупљајте се око њега са децом својом да се окрепите у вери и подстакнете у љубави, јер је пут Христов, пут царства Божијег, тежак и трновит. Само духовно јак народ у стању је да се одупре свим тешкоћама које живот носи“ (Гласник СПЦ).
Протојереј Светолик Марковић
