У вечерњим сатима 13. августа 2024. са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког Г. др Јустина, Светосавски храм у Краљеву био је организатор и домаћин сабрања посвећеног издаваштву Епархије жичке.
Уводну реч је изговорио старешина храма протојереј Дејан Марковић. Он је најавио говорнике, поздравивши присутне љубитеље лепе речи, међу којима је било и краљевачко свештенство, као и Архијерејски намесник ваљевски протонамесник Дарко Ђурђевић. У наставку, реч је узео медератор ђакон Горан Вучковић указавши на значај издаваштва.
Протојереј др Слободан Јаковљевић је присутне упознао са вишевековном традицијом издаваштва на територији наше светосавске Епархије. Новија издања, плод су наведеног континуитета, као и жеље да се настави са просветном мисијом Цркве. Представио је књигу протојереја Александра Јевтића, Господе где станујеш?, препоручивши је као садржински разноврсно штиво у коме се може пронаћи обиље значајних увида на теме духовности, али и различите савремене изазове. Говорио је и о публикацији Ризница Саборне Цркве Вазнесења Господње у Чачку, коју је као коаутор приредио са др Вуком Даутовићем, професором Филозофског факултета у Београду. Присутне је упознао са драгоценостима које се чувају у чачанском храму, а које су детаљно научно обрађене у публикацији.
Ђакон Стефан Милошевски је говорио о свој књизи Вера пуна светлости, указујући на мотиве настанка књиге који су усмерени ка разјашњавању основних истина вере садржаних у Символу вере. Књига је писана једноставним језиком који тежи да људима на што јаснији начин приближи драгоцености наше вере. У прилог томе, прочитао је и одељак из завршног дела књиге. Такође, осврнуо се и на књигу “Проповедање речи Божије“, аутора Конијариса, коју је превео са енглеског језика.
Протојереј Александар Јевтић је говорио о књизи У светом и свечасном храму овом, протојереја др Слободана Јаковљевића. Означио је ову књигу као својеврсну свештену топографију простора наше Епархије, у којој се представља историја чачанског краја, овчарско-кабларских манастира, рујанске издавачке делатности, као и рачанске преписивачке школе. Аутор је у овој књизи представио историју и богато наслеђе чачанског храма, ликове свештеника, догађаје и рукописно наслеђе који су са њим повезани. Обрађена је и тема Конкордатске кризе из 1937, као и важна питања из историје српског богослужења. У четвртом делу су обрађене и неке актуелне теме којима се аутор бавио. У наставку, реч је била и о књизи Суочавање са (зло)духом нихилизма, аутора проф. др Зорана Кинђића, са Факултета политичких наука у Београду. Указано је на свестран и критички оријентисан приступ, који без навијачких крајности, озбиљном аргументацијом представља Ничеово учење као и могућности успостављања дијалога који укључује теолошке увиде. Теме савремене отуђености, кризе смисла и идентитета савременог човека, обрађене су у чланцима посвећеним Мунковој слици Крик, као и питању новог зачаравања света. На крају, ту су и два важна чланка о абортусу, која нуде веома важне увиде о овој теми.
Ђакон Горан Вучковић је говорио о књизи Историја Цркве у периоду Васељенских сабора: историја богословске мисли, аутора Василија Васиљевича Болотова. Указао је на важност разумевања историјских догађаја и развоја догматског богословља. Свети Оци су били способни да са најученијим људима свог времена говоре аристотеловски, а са онима мање образованима рибарски. Тај приступ је донео велике духовне плодове кроз историју Цркве, а ова књига је само још један доказ тога. Издаваштво наше Епархије се налази на истом путу евангелизације, како спољашње према свету, тако и унутрашње према верујућем народу. О томе сведочи и разноврсност области којима се баве књиге које су у задње време објављене, као и оне које ће бити у будућности.
На крају, присутни су имали прилику да купе књиге у издању наше Епархије, које представљају могућност да се утврђујемо у вери и разјашњавамо савремене недоумице. Такође, оне су и прикладан дар људима за које бисмо волели да се боље утврде у вери или да се ка њој окрену, ако раније нису били заинтересовани.
Братство храма