Благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина 03. марта 2022. године са почетком у 18:30 часова Црквена општина Горњи Милановац – Црква Свете Тројице, организовала је предавање на тему „Улога вере у борби против бесмисла и депресије“. Предавач је био протонамесник Александар Јевтић, свештеник при Храму Светог Саве Српског у Краљеву. Предавању су присуствовали свештеници таковског намесништва, професори и ђаци средњих и основних школа и верни народ.
На почетку вечери, по благослову старешине храма о. Миодрага Анђелића, предавача је најавио вероучитељ Милорад Васиљевић. У најави је изнета биографија предавача и тема о којој ће говорити.
У уводу предавања отац Александар се осврнуо на мисао Виктора Франкла: “Ако знате зашто, можете поднети свако како“. Овај чувени психијатар доживео је тешке тренутке као затвореник у нацистичким логорима. Између осталог, цела његова породица је побијена и, пролазећи невероватну голготу, поставио је себи питање зашто даље да живи. Међутим, о. Александар истиче да, иако је он проживео такво страдање, успео је своме животу после тога дати смисао – што је веома битно када је у питању тема о депресији. Предавач, у светлости реченог, истиче: „Дакле, смисао јесте нешто што човеку омогућава да носи патњу, па чак и у случају дугорочних страдања и невоља.“
У даљем току предавања, наглашена је чињеница како постоји велики број људи који су материјално постигли много, а ипак су незадовољни својим животом. Парадоксално, ови људи не налазе срећу и мир у души. Због таквог стања јавља се тензија и незадовољство које покушавају пренети и на друге људе. Таквим људима недостаје Христос. Господ је, према речима оца Александара, Смисао који је потребан сваком човеку (према увиду В. Јеротића реч „смисао“ се у Светом Писму помиње једино као „Логос“ и односи се на Христа). То је основа на одговор о питању бесмисла и депресије.
О актуелности ове теме предавач истиче: „Званичне статистике Светске здравствене организације говоре да је депресија на другом месту по учесталости обољења после срчаних обољења.“ Дакле, будући да је чињенично стање такво, ова тема захтева сталну анализу и дискусију. Такође, предавач закључује, да постоји и велики број људи који не желе признати да имају депресију и због тога се не јављају духовнику или лекару.
На предавању је било речи и о погрешним решењима када је питању депресија. Многи људи бежећи од реалности приступају наркотицима, алкохолу и свему лошем што само поспешује раст депресије. Услед овако погрешног приступа јавља се велики број самоубистава. Питање односа бола и задовољства је веома важно, па наша вера кроз своје подвижничко искуство јасно поручује да се до Васкрса стиже преко Голготе – то је искуство радостотворне туге.
Једна од дефиниција депресије је: „Депресија је стање у коме се тугује због догађаја који су повод за тугу а не радује се због догађаја који су повод за радост.“ Предавач је нагласио како људи често заборављају лепе догађаје у свом животу. С друге стране, када им се деси нешто што није добро они концентришу сву пажњу на то. Због тога људи исцрпљују себе и свој имуни систем што доводи до депресије.
Као лекови који помажу при излечењу ове болести наведени су пост, подвиг, молитва, исповест и стално напредовање у духовном животу – живот у Христу. Такође, веома је битна и сарадња свештеника са психијатрима и психолозима. Вишеструки приступ овој болести може донети веома позитивне резултате у лечењу. Ипак, као највећи лек отац Александар је нагласио наше поверење у Бога.
Отац Александар је предавање завршио речима: „Ништа није страшно, Господ је заиста Чудотворац, али се морамо и ми потрудити да погледамо да ли има извора смисла и радости око нас, и да не доприносимо неком страдању и не правимо од себе жртву ако то заиста околности нису неопходно наметнуле.“
Вероучитељ Милорад Васиљевић