Благодарни смо и ове године на благослову Мајке Божије јер смо успели да успешно спроведемо недељу дана стручне праксе за ученике Пољопривредне школе ,, Љубо Мићић„ из Пожеге у њеном врту у којем, како Предање каже, нико не улази осим кога она призове. Дубоко замишљени остајемо мисијом Светог Симеона и Саве, који још пре осам векова мудро промишљају како ће својим здањем Царском Лавром Светим Хиландаром снажити у вери и надахњивати многе генерације, како нашег тако и православног народа са читаве кугле земаљске. Боравак свих ђака као и њихових професора, могућност да себе на неки начин уградимо у ову светињу нашим скромним залагањем и радом на орезивању винове лозе на Савином пољу, биће црвеним словима уписан у календару нашег живота. Наш предан рад и труд да тако уморни, али спокојни присуствујемо на bогослужењима, која у овој Светој обитељи често трају и више од трећине дана, крунисао је један догађај за вечност коме смо присуствовали.
Велика је привилегија била што смо се поклонили и целивали мошти нашег последњег потомка царске лозе Немањића Јована-Уроша потоњег монаха Јоасафа, који је био ктитор и молитвеник манастира Метеора. Део моштију је донео и трајно поклонио Митрополит стагонски и Метеора, Теокрит, који је на тај начин изразио захвалност и нагласио изузетну повезаност ова два света места. Овај наш боравак на Светој Гори зачинила је љубав братије хиландарске кроз разне дарове пажње, који су нас спровели и организовали одлазак до руског манастира Пантелејмона, а у повратку незаобилазна је била и посета Какова, метоха Хиландара. За миран и безбедан пут до куће молитвено смо завапили пред заштитником и домаћином града Солуна, Светим Димитријем мироточивим.
Овим заиста садржајним путовањем смо наставили добру праксу и дугу традицију наше школе да чинимо оно чему се и наш утемељитељ образовања и школства Свети Сава радује, кога смо дужни да следујемо како би нас и он препознао као своје, достојне наследнике и за нас се молио пред престолом Свевишњег Господа.
Ђакон и вероучитељ
Дарко Глукчевић
