Црквена општина Вича, дана 12. и 13. септембра 2021. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, организовала је поклоничко путовање у Црну Гору и Западну Србију.
На иницијативу јереја Немање Матејића, и задовољство вичких парохијана организовано је дводневно ходочашће, у ком је учествовао и верни народ из целе околине. Пут је започео обиласком Манастира Куманице у Епархији милешевској, где је узето учешће у Светој Литургији и благослов за срећан наставак пута. Следећи на реду био је Манастир Морача поред истоимене реке, где је начињен предах у предивном крајолику кањона, и целивана рука Светог Харалампија који је живео у 2. веку.
У наставку је уследио обилазак Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, где је одслужен парастос блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, чијем се гробу поклонио верни народ. Лепота саборног храма у Подгорици не би сигурно дошла до изражаја да у њему нама локалног становништва чија је вера, како сами кажу „Васкрсло“ – окупљено око гроба свог вољеног митрополита.
У вечерњим сатима ходочасници су стигли на главно одредиште свог путовања – Манастир Острог, где су се поклонили чудотворним моштима Светог Василија Острошког. О дубини утиска који је духовност овог места оставила на све, сведочи и чињеница да је већина поклоника одлучила да пут узбрдо до горњег манастира пређе пешице, у чему су учествовали верници свих узраста. Након поклоњења моштима Светитеља пошли су на починак у манастирском конаку и на платоу испред конака. Не може се изоставити запажање да је ноћ проведена у манастиру била блага и пријатна, каква се само ту може наћи у ово доба године. Према бројним сведочанствима сан у манастиру је био леп „као никад у животу“ без обзира на његово трајање, тако да су сви били наспавани и орни још пре почетка службе. Јутрење и Свету Литургију одслужили су јереј Немања Матејић и острошко свештенство причестивши верни народ.
Пут се наставио ка Манастиру Ждребаоник, где су се верници поклонили моштима Светог Арсенија Сремца и целивали честице моштију многих светитеља. Обилазак црногорских светиња завршен је у Манастиру Дајбабе чији историјат као и бројна сведочанства о чудима Светог Симеона Дајбабског, никог нису оставили равнодушним.
На самом крају, у сумрак другог дана пута, посећен је и Манастир Милешева. Лепота фрескописа и целивање руке Светог Саве нашег незаменљивог заступника пред Светом Тројицом дали су пуноћу овом ходочашћу, па се при самом повратку јавила жеља за организовањем следећег излета.
Студент теологије Алекса Ковачевић