У суботу, 16.априла, путем манастира Овчарско-кабларске клисуре пошло је 130 ученика Основне школе „Димитрије Туцовић“ из Чајетине. Манастире су посетили ученици из матичне школе у Чајетини и издвојеног одељења на Златибору.
Љубав према Верској настави негује се у овој школи већ трећу годину заредом различитим активностима које организујемо. Прошле године смо иницирали верско путовање и ученици су посетили манастире ваљевског краја. Ове године број ученика, који су се одважили на овај важан пут, удвостручио се. Наравно, било је и много више заинтересованих.
Чинило се да нема краја дечијој знатижељи. Први посећени манастир био је Благовештење. Ученици су имали прилику да чују историјат манастира, помоле се за своје ближње, упале свеће. Весели и крепки у пратњи својих наставника- вероучитеља Александра Ђуричића, нашег драгог госта Владана Макањића, наставника Ликовне културе Добросава Обрадовића, наставнице Ликовне културе Анастасије Богдановић и наставнице Српског језика Јагоде Јеремић, наставили су лаким кораком пут ка Никољу. Изузетно леп дочек приредило је сестринство манастира. Након живописног предавања о манастиру и одговора на питања, чули су и како изгледа пут монашења у православној цркви и које су послушности које треба да има једна монахиња. Уз шум тихе Западне Мораве и дивне колаче којима су послужени, ученици су накупили енергију и кренули даље. Коментар ученика био је да се у овом окружењу осећају као да ту и припадају. Њихова следећа верска станица био је манастир Преображење где су се упознали са начином живота и где су добили корисне савете о животу, православљу, породичним односима, Светој Тајни Крштења. Највећи изазов био је манастир Сретење. Крећући се уским путем, многи су се питали зашто иду баш тамо. Преброђена даљина и целовити поглед на овај у брдима скривени манастир објаснили су сваку дилему. За предавање које су чули о манастиру захвалили су се црквеним песмама које су учили на часовима Верске наставе. Ни овде нису изостали предивни колачи, труд сестринства манастира.
Све је задивио број ученика и постављало се питање зар их је заиста толико. Одавде је кренуло 130 младих људи који чине нашу будућност. Они треба да својом верском свешћу и савешћу покажу својим ближњима који је прави православни пут. Слика радосних лица препуних утисака говори у прилог томе да би оваквих путовања требало да буде више. Чињеница је да наставници обликују личност детета, носећи се оном чувеном мишљу Доситеја Обрадовића да је млада душа као мек восак. Верска настава је, онда, прави калуп за ту душу, што је и најважнији циљ свакога вероучитеља.
Наставник верске наставе
дипл. мастер-теолог Александар Ђуричић