Епархија жичка

Snow
Forest
Mountains
Mountains
Mountains

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ЖИЧКА

Отворен пријемно-изложбени салон при Храму Вазнесења Господњег у Чачку

Дана 23. маја 2024. године, по благослову Предстојатеља жичког трона Господина др Јустина, отворен је пријемно-изложбени салон при Храму Вазнесења Господњег у Чачку, у присуству господина Николе Селаковића, министра за културу у Влади Републике Србије, господина Милуна Тодоровића, градоначелника града Чачка, представника јавних установа града Чачка и многобројног верног народа.

Изложбу је отворио испред Владе Републике Србије, господин Никола Селаковић, министар за културу.

Отварање је отпочело појањем васкршњег тропара у извођењу Вазнесењског хора. Након тога, присутнима се обратио господин др Вук Даутовић, научни сарадник на одељењу за Историју уметности, Филозофског факултета Универзитета у Београду, рекавши да је Чачак један од ретких градова који на овако заокружен начин може да своју прошлост прикаже, а битно је да она није само везана за Цркву, већ за све оно што је културна историја Чачка у протеклих 200 година која се пројављује кроз изложене предмете. Чачак је добио једно место које треба да буде место сусретања под благословом мајке Цркве.

Затим се присутнима обратио протојереј др Слободан Јаковљевић, парох вазнесењски, поручивши да је стална поставка ризнице Храма Вазнесења Господњег у Чачку настала благословом Предстојатеља жичког трона Г. Г. Јустина, сарадњом храма Вазнесења Господњег и града Чачка у контексту манифестације „Чачанска родна“, која је представила Чачак као престоницу културе у периоду од 21. марта 2023. године до 21. марта 2024. године. Култура је реч која је била најчешће изговарана у Чачку у протеклој години. Реч култура потиче од латинске речи cultus што значи богопоштовање, богослужење, култ. Бог ствара човека као биће културе поверавајући му створену творевину. Стога није зачуђујуће што су Свети оци (Климент Александријски, Григорије Богослов) записали да је култура божанског порекла. Црква, ма како је некада представљали, никада није имала отклон од културе, већ ју је усвајала у свим аспектима и користила да би изразила своје духовно и егзистенцијално искуство. За Хришћанску културу можемо рећи да је у својој суштини рам у  коме је икона Христос, како је то говорио проф. др Радован Биговић. Можемо рећи и да је култура и те како у функцији Литургије, јер је Литургија, као врхунац богослужења, феномен који се оваплоћује у једној култури. Она узима тело културе и од ње преузима средства којим ће се изражавати и која утичу на њу саму кроз архитектуру, уметност, иконографију, уметничке занате везане за утвари, рукопис црквених књига те црквени мобилијар. Стога је Литургија први источник културе и њен подстицај у многим аспектима, што показује и поставка пред вама. Изложени експонати су сведочанство да је Црква за потребе богослужења увек узимала оно најбоље у том времену, најбоље мајсторе, најквалитетније материјале, али и да је феномен ктиторије и етос задужбинарства био и те како развијен у периоду 19. века и током прве половине 20. века. Сви ови експонати испунили су своју сврху, пре свега као гарант опстанка богослужења, а опстанак богослужења, је заправо и истовремено крајеугаони камен опстанка српског народа.

На крају отац Слободан је истакао да је подухват обликовања поставке и писања монографије дело саборно, како и доликује хришћанској култури у којој морамо избегавати индивидуализам.

Присутним се обратио и господин Милун Тодоровић, градоначелник Чачка, истакавши да је ово још један доказ да Влада Србије, Министарство Културе и Град Чачак са Црквом могу да праве и раде  изузетне подухвате нагласивши досадашњу плодну сарадњу и остварене заједничке пројекте Храма Вазнесења Господњег и града Чачак на корист и спасење христољубивог народа Чачка.  

На крају, присутнима се обратио и господин Никола Селаковић, министар културе, рекавши да је Црква увек била највећи чувар културе и да сви они који тврде да је она гушила или спутавала развој културе треба да посете сваки музеј, од музеја СПЦ у Београду до овог салона у Чачку и да се увере у нешто сасвим супротно.

Дубоку захвалност дугујемо и госпођи Делфини Рајић, директорки Народног музеја у Чачку, чијим залагањем су враћени предмети који су били део сталне поставке народног музеја, а који су првобитно припадали Цркви чачанској.

Треба напоменути да је ову изложбу пратила и научна монографија „Ризница Саборне Цркве Вазнесења Господњег у Чачку“ која је плод издавачке делатности Епархије жичке, а која је настала дугогодишњим трудом и залагањем др Вука Даутовића и протојереја др Слободана Јаковљевића.

Чтец Филип Нешковић

Contact Us