У среду 07. октобра упокојио се протојереј-ставрофор Мијаило Даниловић у својој 99. години живота.
У петак 09. октобра када наша Црква прославља Светог aпостола и јеванђелисту Јована Богослова, у Храму Свете Тројице у Горњем Милановцу, служена је Литургија којом је началствовао протојереј Светолик Марковић, архијерејски намесник качерски. Њему су саслуживали протонамесник Драган Ђорем, архијерејски намесник таковски, протојереј Владимир Дуканац, старешина Цркве Светог Ђорђа у Ужицу, протојереј-ставрофор Радован Стевановић, парох заблаћки, протојереј Милан Мионић, парох у Горњем Милановцу.
Опелом испред Цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу началствовао је архијерејски заменик Епископа жичког протојереј-ставрофор Љубинко Костић уз саслуживање и молитвено учешће 28 свештеника. У име Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, обратио се протонамесник Драган Ђорем, архијерејски намесник таковски преневши Епископове речи љубави и саучешћа породици. У име свештенства Епархије жичке беседом се обратио протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Између осталог, он је истакао:
“Драга браћо и свештенослужитељи, поштована породицо почившег проте Мијаила, сродници, пријатељи, сабрана у Христу браћо и сестре. У Светом писму је записана велика истина, када се ова наша земаљска кућа дели и сруши, онда се селимо на небо код Оца нашег Небескога, где имамо кућу духовну, нерукотворену од Оца Небеског нам припремљену. То је велика истина и сваки дан смо сведоци тога. Прекјуче је променио свет и преселио се у Небеску вечност, у Небески Јерусалим, тамо је целог живота свога путовао наш добри прота Мијаило Даниловић. Свет је угледао далеке 1922. године. подну Копаоника у селу Велика Грабовница недалеко од Расине и градића Бруса, у благочестивом родитељком побожном дому. Отац му је био пратилац Светога Владике Николаја на свим саборима богомољачких братстава где се учио побожности, духовности и истини Јеванђеља од најмањих ногу као дете. Зато је том јеванђелском науком ходио целога свог живота.
Њему и његовој протиници Вери је био трновит пут, нимало лак, јер хришћанима никада нису била лака времена. После Другог Светског рата прота је био прогоњен као рањена звер, скоро осам година скривао се да сачува живот, на крају је био ухваћен и утамничен 1952. године. и осуђен на девет година робије, од којих је шест провео у тамници, и затим ослобођен. Богословију је завршио у Крки. Рукоположен је 1968. године. у чин свештеника. Он је један од најстаријих свештеника наше Цркве на нашим просторима. Постављен је на љутовничку парохију, где је са својом паством делио радост, добро, и тешкоће. Потом је са те парохије био премештен на врдилску парохију. Проту је красио ведар дух, живахност, иако у годинама, вера га је крепила и снажила. Бог му је у браку даровао сина и ћерку, син му је свештенослужитељ олтара Божијег, парох горњемилановачки протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић.
Ми се данас молимо да му буде срећан пут у Царство Небеско, да сво његово пострадање и његову Голготу овде на земљи ревносно служење Господ прими у замену за Царство Небеско. Амин.“
Након опела, упокојеног проту Мијаила Даниловића обнели смо око Храма Свете Тројице у Горњем Милановцу и испратили у његову гробницу породице Даниловић, у родном селу Велика Грабовница. Породица је за сав благочестиви народ припремила трпезу љубави и послужење испред храма и у парохијском дому.
Ђакон Александар Пејовић
