На дан када Света Црква слави Светог великомученика Теодора Тирона 2.марта/17.фебруара, свештенство и верни народ молитвено су се опростили од протојереја Ратка Радојичића, пензионисаног пароха белановичког, који је уснуо у Господу 28/15.фебруара после краће болести у Ваљевској болници.
Опело у Храму Покрова Пресвете Богородице у Белановици, где је почивши прота службовао тридесет и три године, служили су: протојереј Светолик Марковић, арх.намесник качерски, протојереј-ставрофор Гојко Терзић парох цветановачки, протонамесник Слободан Алексић парох белановички, јереј Горан Џопалић парох заграђски, јереј Миодраг Марковић парох моравачки, јереј Ивица Тадић из Краљева, јереј Срећко Богићевић парох при Цркви Лазарици у Београду, протојереј Чедомир Дамљановић пензионисани парох милановачки, ђакон Слободан Пејовић и ђакон Синиша Јовановић из Врњачке Бање.
На опелу, поред чланова породице и сродника, био је и велики број верног народа из Белановице и околних села, који су се сабрали да молитвено испрате свога бившег пароха. Пригодном беседом присутнима се обратио протојереј Светолик Марковић. Он је присутне подсетио на животни пут проте Ратка, од родног села Дуба, преко одласка у богословију у Крку, рукоположења, на године рада у три парохије које је о током свог пастирског рад опслуживао, те његовог пензионисања као пароха белановачког 2008. године. Такође, истакао је врлине које је прота имао, као и на узвишеност службе на коју је био призван, нарочито како је свој пастирски крст носио у доба безбожног комунизма.
– Најузвишенија дужност коју човек у овоме свету врши је дужност свештенослужитеља, та дужност је поверена малобројнима који су позвани и призвани од Бога. У животу смо јаки онолико колико је јако оно чему смо се предали. Сви ми предајемо наше животе нечему. Неки задовољству, неки друштвеном положају, неки породици и послу, али све је то пролазно и нестално. И свет је пролазан и похота његова, а онај који твори вољу Божију, остаје вавек ( 1 Јн 2, 17). Најјачи је онај који себе предаје Господу. Господ је моја снага и моје спасење чега да се бојим. Бесмртан је онај који предаје свој живот Ономе Ко је бесмртан и Ко је рекао: Ја сам васкрсење и живот, истакао је прота Светолик.
И наш драги прота Ратко од ране младости изабрао је Господа, да Њему служи и Њега слави као свештенослужитељ у Цркви. Служио је верно и непоколебиво у временима када није било лако бити свештеник и то је чинио све до овог часа када га Господ позва у своја обиталишта: Ходите благословени Оца мојега примите Царство које вам је припремљено од постања света. Цитирајући Светог апостола Павла: „Добар рат ратовах, трку заврших, веру одржах, сад ме очекује венац правде који ће ми у онај дан дати Господ праведни судија“, отац Светолик је завршио своју беседу.
Након опела тело уснулога свештенослужитеља је обнето у литији око храма, а потом је погребна поворка кренула до гробља у Белановици где је тело протојереја Ратка уз певање Васкрсног тропара предато земљи да га чува до свеопштег Васкрсења и Другог доласка Христовог.
Ђакон Слободан Пејовић