С обзиром на предмет, апостол разликује четири облика молитве: Молим, дакле, пре свега да се чине мољења, молитве и благодарења (1 Тим 2, 1). Мољење јесте преклињање или умољавање за грехе. Њиме човек дошавши у скрушеност због учињених грехова, било садашњих, било прошлих, измољава опроштај; молитва се узноси када нешто приносимо или обећавамо Богу (говорећи: Учинићу то и то, само се смилуј, Господе); прозба се врши када, налазећи се у топлоти духа, узносимо молитве за друге, за оне које волимо, или за мир целог света; благодарење се обавља када ум Богу приноси захвалност (и славословље), сећајући се прошлих благих дела Његових, или прозирући она која је у будућности припремио онима који Га љубе.
Свети Јован Касијан, Добротољубље 2