Пошаст над пошастима
Гласници јављају
Смрт невидљива
Пристала је у наше
Мало пристаниште
Тако значајног
А тако малог госта
Одавно нисмо угостили
Ми смо гостољубиви
Али нико нам
Није представио
Нити показао придошлицу
А он се гнезди
Недостојно његовог
Чина и чувења
У слини нашој
И бали
Питам се
Док узимам дах
И спремам да
Проговорим
Живи ли у роси
Мојих будућих речи
Дугачки невидљиви ланац
Који везује живот
И баца га
Међу толики отпад
Наше цивилизације
Исход је пристао
У нашу малу луку
Малу планету
А ми се окрећемо
Врачима, врачевима
Шаманима микроскопа
Познаваоцима гена
И наслеђа
Док они призивају
Великог Духа
И теше нас речима
Радимо на томе
И слежу раменима
На питање: Када?
Смрт се искрцала
Међу нас
Овога пута јавно
Театрално
Уз директан пренос
На свим телевизијама
Плавог села у свемиру
И служи се нама
Нашом жељом да дишемо
Говоримо, сусрећемо се
И волимо, мрзимо
***
Пресвета Премудрости
Света Софијо
Умудри нас
Ојачај
И удостој да певамо
У твоме Храму
Умртви у древној утроби
Смрт и лажну круну
(корону)
Под сводом
Где има места само за
Богорождество
И васкрсење посусталог
И у прах пропалог
Човечанства.
Никола Александар Марић
Извор: Жички благовесник, октобар-децембар 2020.