У Недељу пету по Духовима, Владика Јустин је служио Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву, уз саслуживање архимандритȃ Дамјана (Цветковића) и Саве (Илића), протојерја-ставрофора Мирослава Јаковљевића, протојереја Радоје Санда, протонамесника Дејана Марковића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Стефана Милошевског. Појање су предводили студенти теологије Филип Зеленовић и Душан Дуњић, као и господин Срђан Благојевић. Владики је прислуживао чтец Петар Ђерковић.
Обзиром да се у олтарском простору изводе обимни радови везани за израду мермерног иконостаса и осликавање фрескама и да је поново присутна монтажна скела, Света Литургија је служена на импровизованој Трпези постављеној у броду храма. Настојањем Владике Јустина и залагањем ЕУО Епархије жичке многобројни радови на уређењу храма и других црквених објеката су већ неколико година интензивирани са циљем да у догледном периоду Саборни храм Епархије жичке заблиста у свој лепоти.
Након читања Светог Јеванђеља Владика је беседио тумачећи јеванђелску причу о исцељењу двојице бесомучних људи. И тим људима Господ је пришао са бригом и разумевањем као што прилази сваком човеку и свакој твари, како би им помогао и како би их избавио. Из њих је тада демон у страху проговорио замоливши Господа да их (нечисте силе) изагна у крдо свиња, што је Господ и допустио, а читаво крдо свиња се потом утопило у мору. Житељи тог места када су чули за овај догађај, уместо да се обрадују спасењу ове двојице људи, њихове браће, замолили су Христа да оде из њиховог краја јер су претрпели материјалну штету. И Господ благи и ненаметљиви, је поступио по њиховим речима; ушао је у лађу и отишао даље да проповеда Царство Небеско. И шта се десило са тим људима, да ли су се усрећили одласком Христовим? Несумњиво је да су окренувши леђа Господу, ускративши му гостопримство, заправо од себе одузели благослове и живот, не зато што им Господ то жели већ зато што су они сами то изабрали, рекао је Владика.
Потом се Епископ осврнуо и на празник иконе Тројеручице који данас прослављамо. У нашем храму се већ неколико година у посебном трону налази ова икона (верна копија Хиландарске иконе) она нас милостиво посматра, брине и учествује у изградњи нашег лепог храма. Она чудотвори и чудотвориће, као и посвуда по свету, по мери наше вере и нашег поверења у Њено заступништво. Затим, је Владика приповедао о чудесном историјату Хиландарске иконе, о чудесном исцељењу руке Светог Јована Дамаскина после којег је, у знак захвалности, дао уметницима да изгравирају сребрну шаку у доњем делу ове иконе, о чудесном њеном путовању на магарету, у време Турака, до манастира Хиландара и о томе како је Мајка Божија постала игуманија наше Хиландарске обитељи. Она исто тако милостиво брине о нама који притичемо Њеној заштити.
На самом крају овог извештаја, требало би споменути, да је по свему судећи, ово, највероватније, била последња Света Литургија у којој је наш ђакон Аца учествовао као ђакон јер ће, ако Бог да, у следећи петак бити рукоположен у чин свештеника. Ђакон Аца је готово девет пуних година био на служби владичанског ђакона, седам година је био део братства Храма Светог Саве и, у том смислу, ова Литургија је за све нас била један веома дирљиви моменат који ће остати забележен у летопису Храма Светог Саве.
Ђакон Стефан Милошевски