“Историја прве половине 20. века схваћена као оргијање самовоље, која се као што јој и приличи одрекла свих вредности које је човечанство било сакупило представља непосредну последицу хуманизма без религиозне основе. Тај процес трајао је вековима да би у наше време дошао до логичног завршетка. Самовољци су прокламовали култ човека, да би потом тог истог човека прегазили. Ухватише се они човекобога, од кога нас је одвраћао Достојевски, и ми сазнадосмо шта је човекобог у акцији“.
Надежда Мандељштам, Сећања и размишљања