У среду 5. априла 2023. године, а у организацији Дома Културе Ивањица и Црквене општине ивањичке, у великој сали парохијског дома Храма Св. Константина и Јелене у Ивањици одржана је монодрама „Јефимија – Јелена Мрњавчевић“.
Велику салу је, поред свештенства ивањичке цркве и људи из Дома Културе Ивањица, напунило 50 људи, од којих су неки били вољни да стоје услед попуњености предвиђених места.
У питању је професионални позоришни пројекат позоришта „Културна сцена Мале Ствари“ из Требиња, које истиче да захвалност за подршку у реализацији представе дугују сестринству Петропавловог манастира код Требиња и Народном позоришту Републике Српске у Бањој Луци. Радио-драма коју је написао Звонимир Костић прву изведбу је имала још 1986. године, а ову њену прилагодбу у монодраму позориште „Мале Ствари“ је премијерно извело у марту 2022. године. Тренутно је ова представа на тури по више градова широм Србије.
Једна од важнијих личности у историји српског народа свакако јесте Јелена Мрњавчевић, монахиња Јефимија и схи-монахиња Јевпраксија. Не само прва српска песникиња, већ и жена великог дипломатског умећа која је, између осталог, заједно са кнегињом Милицом – монахињом Јевгенијом – измолила од султана Бајазита помиловање и враћање у милост деспота Стефана Лазаревића и измолила за Србију мошти Свете Петке.
Морамо истаћи пажљиво промишљање о релевантним историјским сазнањима и суптилни символизам редитеља Жељка Милошевића; као и одличну изведбу глумице Тијане Јовановић Николић, која изузетним певачким умећем и наизглед ноншалантним пружањем великог дијапазона (чак 27) емотивних стања и лица једне кћерке-девојке-супруге-владарке-мајке-удовице-монахиње-великосхимнице, укратко Јефимије – Јелене Мрњавчевић, никога није оставило равнодушним. Напослетку, текст Звонимира Костића и исценација монодраме позоришта „Мале Ствари“ успели су у ономе што сваки позоришни комад, ако мисли да се сматра добрим, настоји да постигне – да наведе на размишљање и размену мишљења, а – у овом случају – и да натера гледаоца да на сат времена проживи и стекне искуство другачијег и интимнијег увида у живот, време, околности, утицај, завештање и, напослетку, мотивације ове значајне и сложене историјске личности. Једна скривена вредност ове монодраме је што она не пружа (сугестивне) одговоре – она побуђује на размишљање и даље истраживање у потрази за истим, знајући да ће и најповршније копање по Јефимијиној заоставштини изнедрити разнолика блага.
Порука на крају монодраме која гласи „Принесите. Успамтите. Сачувајте.“ сажима и мотивацију позоришта „Мале Ствари“ које су и организатори препознали и усвојили: важност и неопходност да се живот Јефимијин и њен удео у опстанку српског народа, државе, цркве и светске културе памте, изнова оживљавају и преносе генерацијама. Црквена општина ивањичка је захвална што је била мали део овако важне мисије.
парохијски ђакон ивањички
Тихомир Костић
