Молитвени ход честа је пракса православних народа међу којима се особито истичу Руси и Срби, премда ни остали попут Грка, Румуна и Бугара у томе не заостају. Култура молитвене шетње у нашем народу позната је одавно. Познати богослужбени списи из Средњег века показују нам да заједничке молитве често нису биле статичне већ су се многе, особито у очи великих празника, обављале у покрету тј. шетњи. Ове шетње подсећају на она дуга кретања Израелског народа кроз пустињу у потрази за Обећаном земљом током којих их је непрестано водила моћна рука Божија.
Мештани града Пожеге са својим свештенослужитељима учествовали су у том ходу, симболички и овај ход подсећао је на древне Израиљце, који води ка ,,Сунцу Правде” и ,,Обећаној земљи” на небесима. Традиционално ,,кумство” и резање колача преузимају представници градских власти и месне заједнице на челу са председником општине Господином Ђорђем Никитовићем и председником скупштине општине Пожега Господином Дејаном Мркићем, што потврђује узајамни однос Цркве и државе у овом месту, изражен кроз дубоко поштовање и међусобну сарадњу.
Трпези љубави претходила је Света Литургија у Храму Света Три Јерарха и дуга молитва за милост и помоћ Божију. Литија је кренула градским улицама ка старој Цркви Светог цара Константина и царице Јелене. У молитвеном ходу благодарило се Господу за сва видљива и невидљива добра која су нам учињена, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, као и за покој душа уснулих мештана овог града. Молитвени уздаси и вапаји принети су Господу који је Својом неизмерном љубављу преко апостола, објавио тајну спасења људима.
Ђакон Михајло Живковић