,,Кад се памет са говором дружи, знање служи да народу пружи; Негуј језик да у бескрај траје, по њему се наслеђе познаје… Бирај речи неписменост спречи, језик лечи глупост да не звечи; Чувај језик српских великана, ради прошлих и будућих дана!”
Како су на школском разгласу одјекнуле речи песме ,,Негујмо српски језик,” тако су се ученици Прве основне школе краља Петра II из Ужица сетили важног датума да обележе дан матерњег језика.
Ученици првог разреда ( I4 ) су на интегративном часу грађанског васпитања и верске наставе, кроз низ радионица и активности, учили, објаснили, сазнали, применили и обележили међународни дан матерњег језика 21.фебруар.
Од тренутка када су домишљатим одговорима објашњавали шта значи реч матерњи, до решавања првих задатака о важности очувања свог, српског језика, могли смо прочитати чувене речи Душка Радовића: ,,Волите српски језик сваког дана помало. Српски језик нема никога другог осим нас.” На сјајан цитат једна ученица закључује: ,,Ако чувамо српски језик и ћирилицу, онда чувамо и нас саме!”

Поред сећања, на досада помињаног, Вука Стефановића Караџића, лепоту нашег језика, богатство писма…ученици су имали први задатак да у две колоне разврстају правилно и неправилно написане речи. Вредни прваци, уз пар сугестија, покушаја, успешних решења, прешли су и на други задатак да одреде које су то наше старе српске речи које смо заборавили и уместо њих данас користимо стране позајмљенице.
Са одушевљењем смо тумачили значење најлепше српске речи – праскозорје, коју нам је прочитала учитељица Марија Негројевић.
Док су се млади прсти и руке отимале око папирића и слагању колона, на табли су се могле прочитати речи чувене повеље Стефана Немање: ,,Чувај чедо моје језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?”
Чувањем језика, чувамо и културу, писмо, традицију, веру, а тиме и народ. Вођени овим речима ученици су у групама сликали, бојили, писали важна обележја нашег народа. Почев од заставе, грба, слова азбуке, књиге, народне ношње дошли смо до идеје да све то објединимо на један пано у знак сећања на наше дружење и важност поменутог датума.
Цртеж по цртеж, слику по слику, слово по слово и привели смо рад крају…а у позадини смо ослушкивали наставак стихова химне акције о очувању српског језика: ,,Три пут мери да будеш у праву, не дај језик ни за живу главу, добро пази кад отвараш уста, без језика кућа нам је пуста!”
Вероучитељ Ненад Вукајловић