Потлачени, поробљени, обесправљени, плаћајући дрварину, свадбарину али и онај најтежи данак у крви, окружени са 35 џамија и две медресе, Срби ужичког краја граде Цркву „ђе ће се Богу молити“ и себе уграђују у њу уз дозволу шејха Мухамеда, који ће касније платити главом због те одлуке од својих Турака. Иако ће песма слободе коју су певали сужњи одјекнути тек 150 година касније, темељ њихове вере да Цркву остављају потомцима који ће достојне претке помињати до краја света и века дозиђује се сваке године на Марковдан када славимо апостола и јеванђелисту чијим молитвама ова светиња и опстаје.
Песма благодарности Свесветој Тројици и Васкрслом Господу 303 године од грађења ове ужичке лепотице произнесена је из уста бројних свештенослужитеља и верног народа. Светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник ужички протојереј – ставрофор Милош Босић. Саслуживали су протојереји – ставрофори Милић Драговић, старешина храма, и Иван Деспић; протојереји Александар Јевтић, Владимир Дуканац, Божо Главоњић, Дејан Марковић, свештеник у Крагујевцу; протонамесници Петар Лукић и Рашко Стјепановић, крагујевачки свештеник; јереји Немања Матејић и Марко Ерић, као и ђакони Ненад Срећковић и Дарко Јараковић.
Отац Александар Јевтић је у беседи истакао важност проповеди речју и делом. Неуморна проповед Светог апостола Марка и чудеса која је чинио на добробит људи су путоказ за све нас. Свети Јован Лествичник је указао да ће неки бити спасени због тога што су се други спасили њиховом речју о Богу. Овде се потврђује основ вере да је спасење догађај заједнице, а не приватни посед или заслуга. Истовремено, неко од пустињских стараца је саветовао своје ученике да идући у град проповедају ако баш морају и речју. Ту истину потврђује и савремена развојна психологија која указује да је најбољи модел за васпитање деце понашање као пример. Васкрсли Христос је прво сусрео мироносице и рекао им: Радујте се. Потом сусреће апостоле којима говори: Не бојте се! Ове две истине васкршње проповеди Христове треба да нам буду насушна храна, како бисмо у свету као долини туге-одсуства радости и све већих поремећаја и напада страхова били сведоци Христови и вере у њега, коју је проповедао Свети Марко, закључио је о. Александар.
Захваливши се свим свештенослужитељима и верном народу који својом љубављу и делима чине да заједница Цркве Светог Марка живи евхаристијским животом, отац Милић је честитао 303 рођендан свим парохијанима. Литургијско славље је настављено у порти и сали парохијског дома, који је изграђен на темељима куће коју је Цркви оставио господин Драган Веселиновић. Током послужења, стигла нам је вест да се у десетој деценији живота, баш на празник Марковдан, упокојио у Господу поменути раб Божији, кога Господ отпушта по речи својој баш на дан Светог Марка указујући му част и захвалност на велико дело које је учинио током живота.
Ђакон Бојан Мијаиловић
