Силиврије изданак и Егине чувара који се у последње доба јави, врлине пријатеља искреног, Нектарија поштујмо верни као божанственог служитеља Христовог: јер точи многобројна исцељења онима који благочестиво кличу: слава Христу Који те прослави, слава Ономе Ко ти даде благодат чудеса, слава Ономе Који кроз тебе свима исцељење дарује. Тропар, глас 1.
На дан кад наша Света Црква молитвено прославља Светог Нектарија Егинског-Чудотворца, обележена је и слава параклиса при Општој болници у Краљеву. Због специфичне ситуације, молитва је одржана у Светосавском храму. Светом Литургијом је началствовао протојереј Саша Ковачевић, Архијерејски намесник жички, уз саслужење протонамесника Мирољуба Попадића, старешине Светотројичног храма, протојереја Радоја Санда, старешине Светосавског храма, и ђакона Стефана Симића.
После заамвоне молитве пререзан је славски колач, а домаћин славе је била докторка Татјана Брадић, интерниста-кардиолог, док се за следећу славу домаћинства прихватио директор Опште болнице у Краљеву доктор Зоран Мрвић.
На самоме крају Литургије отац Саша је беседио о животу и чудима Светог Нектарија, нагласивши значај молитве светитељима као угодницима Божијим.
Уследило је послужење за све присутне у парохијској сали, а старешина параклиса протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић се захвалио свештенству на Светоме Приносу, и свима присутнима који су увеличали овај дан и празник.
Свети Нектарије, дивни Божији угодник, рођен је као Анастасије Кефалас 1. октобра 1864. у Тракији у сиромашној породици. Након основне школе, преселио се у Цариград. Године 1866. одлази у град Хиос, где је радио као учитељ. Након десет година службе се замонашио и добио име Лазар. Године 1877. примио је монашки постриг под именом Нектарије, и јерођаконски чин. Неколико година је живео у Атини, где је 1885. године дипломирао на Богословском факултету Универзитета у Атини.
Године 1886. рукоположен је у чин свештеника. Исте године, добио је и чин архимандрита, и постао секретар Александријске патријаршије. Године 1889. изабран је за митрополита Пентапољског. Након тога 1892. године Нектарије је примио службу проповедника у Грчкој, а у периоду 1894−1908. водио је теолошку школу у Атини. Године 1904. док је још био директор Ризаријске школе свети Нектарије оснива женски манастир Свете Тројице на острву Егина. 1907. године он напушта дужност директора школе због здравственог стања и настањује се на острву Егина. Тамо у манастиру Свете Тројице проводи остатак свог земаљског живота у молитви, служећи Богу, пишући богословске радове, проповедајући, исповедајући, поучавајући, духовно снажећи људе до самог дана када га је 8. новембра 1920. године Господ призвао Себи. Са упокојеног скинуше кошуљу и ставише је поред, на кревет у којем је лежао парализован човек. Чим се одећа дотакла болесниковог тела он одмах устаде славећи Господа. Истог тренутка сва соба се испуни миомирисом.
У априлу 1921. године због изградње мраморне гробнице гроб беше ископан и показа се да је тело усопшег било нетрулежно. Из њега се ширио предиван миомирис. Пренето је на 48 сати у игуманске одаје, а затим га обукоше у нове одоре и поново сахранише. Три године после упокојења поново се показало да је тело нетрулежно и да се из њега шири миомирис. Године 1927. на иницијативу Хризостома I, архиепископа Атинског, мошти су биле обретене по трећи пут. Тело свеца остало је нетрулежно и точило је миро. Дана 3. септембра 1953. године поново отворише гробницу. Овога пута, само Господ зна због чега, видело се да су мошти иструлиле. Коначно 5. новембра 1961. године у манастиру Егина празновало се због званичног прибројавања Нектарија Кефаласа, митрополита Пентапољског лику светих Православне Цркве.
Православља звезду новосветлу и Цркве новостворену ограду опевајмо у весељу срдачном: јер прослављен дејством Духа, исцељење точи и благодат штедру онима који кличу: радуј се, оче Нектарије. Кондак, глас 8.
Јереј Ненад М. Јаковљевић
