У манастиру Враћевшница, 30. октобра 2014. године, Епископ жички г. Јустин служио је, са свештенством и монаштвом Епархије жичке, Литургију и помен владики ужичко-крушевачком Вићентију Красојевићу. Иницијативу за одржавање помена дала је обновљена Задужбина владике Вићентија јер се у октобру навршило 190 година од његовог рођења.
После архијерејске Литургије одржан је помен на владикином гробу у припрати манастирске цркве а затим се бираним речима окупљенима обратио владика Јустин, истакавши да је његова дужност била да се на самом почетку своје владичанске службе у Жичкој епархији сети својих претходника.
За трпезом, коју је припремило сестринство манастира Враћевшница, обратио се се управитељ Задужбине Јевђа А. Јевђевић који је говорио о животу и заслугама владике Викентија.
Овом духовном сабрању присуствовао је велики број свештеника, монаха, монахиња на челу са игуманијом хаџи Евдокијом, председница Управног одбора задужбина владике Викентија проф. др Љубица Красојевић, потпредседник УО задужбине др Петар Димовић, представници Музеја рудничко-таковског краја, представници породице Красојевић као и житељи Горње Црнуће и Враћевшнице.
Вићентије Красојевић
епископ ужички, ужичко – крушевачки, жички
Родио се октобра 1824 године од родитеља оца Ђоке и мајке Петрије. У оближњем манастиру Враћевшница завршио је основну школу. Замонашио се 1844. и рукоположен је за ђакона 1846. године. Као ђакон послат је у Београд где завршава два разреда Богословије.
После смене династија после Светоандрејске скупштине постављен је за игумана 1859 године. Исте године 25. децембра кнез Милош га одликује златним крстом Светоандрејске скупштине.
Са јужне стране манастирске цркве 1868. године почео је да гради конак данас познат као Вићентијев конак, који је изведен као велика двоспратна зграда са звоником слична палатама мађарских великаша.
Владика Вићентије је умро 15. марта 1882. године у Београду. На опелу одржаном у Саборној цркви чинодејствовао је епископ Мојсеј у присуству Краља Милана, краљице Наталије и скоро целе владе. Сахрањен је у припрати манастирске цркве у Враћевшници.
Зграде задужбине су национализоване 1958. године.