Од 24. септембра Храм Светог Саве у сарадњи са Удружењем за помоћ породицама зависника из Краљева пружа бесплатну групну психолошку помоћ. Групни састанци организују се сваког петка, након вечерње службе и акатиста Пресветој Богородици. У програму тренутно учествује пет мајки чији синови имају проблем са зависношћу од алкохола, дроге, коцкања. Подсетио бих, програм је намењен члановима породице зависника за које се такође сматра да болује од тзв. сазависности. Кроз живот са ближњим зависником њихови најближи неминовно чине грешке – презаштићују ближњег, не постављају довољно јасне границе, занемарују своје потребе, испољавају неодговорност или претерану одговорност и сл. Такав начин живота уз константну неизвесност и стрес доводи до тога да не само што не успевају да помогну ближњем, већ често не успевајући да живе сопствени живот нарушавају психолошко и физичко здравље.
Рад по програму ,,Дванаест корака“ који је у руском рехабилитационом центру ,,Зебра“ у Москви афирмисала Јекатерина Савина представља темељ у раду. Јасан план рада изложен је у радној свесци ,,Кораци“ коју је сваки учесник добио уз књигу ,,Ја га волим“ и брошуре ,,Азбука оздрављења, ,,Мотивација за оздрављење“ и ,,Тврда љубав“ исте ауторке. Правила групног рада су таква да се учесници труде да избегавају саветовање и критиковање осталих учесника, више говоре о последицама које је зависност ближњег донела у њихове животе. Дакле, у првом плану није зависник, већ члан породице који уз читање литературе, израду домаћих задатака и молитву оздравља. На сваком састанку се након читања молитве време посвећује акутним ситуацијама, читању домаћих задатака, потом и главног текста о коме се касније дискутује, да би се коначно задао домаћи задатак који треба да се уради до наредног сусрета. Уколико је у међувремену потребна било каква консултација, свакодневно могу да се обрате вођи групе.
Учесници су више него активни, истичу да већ сада осећају да се нешто мења у њиховом понашању, многе заблуде и ирационална уверења су открили у пријатној атмосфери која делује подстицајно. Примарни циљ је да се психолошки оснаже како би били у стању да пруже помоћ, док је крајњи циљ који желимо да постигнемо утицај на зависника тако да сам схвати да има проблем због кога треба да се лечи.
На једном од састанака постављени су конкретни заједнички циљеви које су учесници сами дефинисали: схватање грешака које се праве у односу према ближњем; постављање здравих граница; научити како да се не буде досадан; успостављање емоционалне стабилности; смањење превелике контроле ближњег, испољавање осећања; духовни напредак (једна од учесница је изјавила како је све добро што се тих дана дешавало плод њених молитви); континуитет у духовном животу… Учесници су тренутно на првом кораку који гласи: ,,Признали смо своју немоћ пред зависношћу, признали смо да је наш живот постао неуправљив.“ У наредних седам месеци обрађиваће се и осталих једанаест корака.
Сваки састанак завршава се молитвом за помоћ ближњем зависнику – Боже, дај ми снаге да волим оно што је у њему добро, а оног лошег у њему никад да се не бојим и молитвом Достојно јест. Захваљујем се на поверењу Његовом Преосвештенству Епископу жичком Господину Јустину, старешини Храма Светог Саве, оцу Радоји Санду (који нам је пожелео успех на почетку наших сусрета) на указаном поверењу, као и свим учесницима који редовно долазе, раде домаће задатке и труде се, верујући да је уз Божију помоћ оздрављење могуће.
Вођа групе, психолог Милош Благојевић