На дан 20. октобар 2024. када Српска Православна Црква слави Свете мученике Сергија и Вакха, верни народ предвођен Митрополитом жичким Г. Јустином и свештенством молитвено се сетио дана освећења храма на Љубићу, који се сваке године обележава у недељи по 13. октобру.
Навечерје Срђевдана је обележило предавање протојереја др Слободана Јаковљевића, који је одржао изузетно живо предавање на тему: „Српско богослужбено предање у деценијама око Велике Сеобе 1690. године“. Предавање је одржано у парохијском дому након вечерњег богослужења у 18 часова. Сви су били под изузетним утиском колико је богослужење у овом периоду било важно за српски народ и под Турцима и под Аустроугарима. Такође, јак утисак је оставио предан истраживачки рад о. Слободана, али и критички осврт на литературу коју је користио.
Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин уз саслуживање протојереја Мирослава Петрова, Архијерејског намесника трнавског, протојереја-ставрофора Владана Милосављевића, јереја Влајка Гођевца, пароха тутинског (Епархија рашко-призренска), јереја Младена Миливојевића, старешине храма у Ивањици, као и ђакона Стефана Симића.
На Светој Литургији је у чин презвитерски рукоположен ивањички ђакон Тихомир Костић. Сабрању је присуствовао велики број верног народа, од којих се део и причестио Светим Тајнама Христовим. Свету Литургију су улепшали појац г. Иван Трајковић и певница Храма Светог Кнеза Лазара коју предводи г. Данило Вујовић.
Архипастираком беседом се обратио Високопреосвећени Митрополит литургијском сабрању, а надахнут јеванђелском причом о сусрету Христа и жене Хананејке. Будући да је она припадник незнабожачке заједнице, најпре је било чудно да се уопште нашла у јеврејском скупу, а још чудније да се обрати некоме од Јевреја. Али, не било како и било коме, него са најдубљом вером којом је препознала да је Исус, син Давидов, истински Господ и Учитељ. У том обраћању, Христос је био прилично оштар, а она показује највећи квалитет – смирење.
Затим се Високопреосвећени Владика осврнуо на веру која је најчешћа у нашем народу – у неку силу, безличну. Данашња прича нам показује да би Господу требало да приступамо личносно. Оцу, Сину и Светом Духу, по учењу Символа вере. Господ је у три Личности, живе, којима се обраћамо. Праву веру би требало да следе и добра дела. Дела која сведоче наше одрицање од себе, ради Господа и ради другог, да напуштајући пороке и мењајући свој живот кроз свакодневну молитву заиста будемо сведоци живе вере у живог Бога. Следујући Христов крстоваскрсни пут, ми живимо живот страдално. Сведочење вере у живог Бога у нашим животима треба да постане наша дужност, нагласио је Митрополит Јустин.
Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ.
Након Свете Литургије у парохијском дому је уприличена трпеза љубави. Захваљујући Господу за сва добра која нам је дао и радост литургијског заједичења, ишчекујемо нова сабрања благодарења на Светој Литургији око нашег Архијереја.
протојереј Бојан Сујић,
старешина Храма Светог Кнеза Лазара на Љубићу
