У четврту недељу по Духовима, када наша Црква прославља Свете мученике и бесребренике Козму и Дамјана, свештенство и верни народ града Ужица имали су част и радост да буду посећени од стране свог епархијског архијереја Епископа жичког Г. Јустина. Саборни храм Светог великомученика Георгија у Ужицу, био је мали да под своје сводове прими сав верни народ који је дошао да заједничари у Светој Архијерејској Литургији са својим Епископом и свештенством.
Његовом Преосвештенству су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Сава (Илић), протојереј – ставрофор Милош Босић, Арјијерејски намесник ужички, јереј Владимир Дуканац, старешина Храма Светог великомученика Георгија у Ужицу, протојереј – ставрофор Милић Драговић старешина Храма Светог Марка у Ужицу, протојереј – ставрофор Зоран Јанковић, протојереј Павле Марковић, јереј Михаило Вуковић, протођакон Александар Грујовић, ђакон Александар Тимотијевић и ђакон Младен Стевановић. Благољепију Свете Литургије допринели су хор при Храму Светог великомученика Георгија у Ужицу и појци на челу са г. Иваном Трајковићем.
Поред великог броја верног народа Литургији су присуствовали представници градских власти.
У току Свете Литургије, Епископ Јустин је одликовао протојерејским чином јереја Владимира Дуканца, старешину Храма Светог великомученика Георгија у Ужицу, а јереја Михаила Вуковића, пароха при истом храму, чином протонамесника.
После прочитаних јеванђељских одељака, Епископ Јустин је у својој пастирској поуци рекао: “Уважени представници војске, полиције, градских власти и институција, драга децо. Ево нас у четвртој недељи од силаска Светог Духа на апостоле – од Духова. Од тада до сада сваку недељу бројимо по реду, која је недеља од духова. Толико је тај празник значајан у Цркви Божијој, јер на празнику Духова саздана је Црква наша, која је по речима Светог Јустина Ћелијског: ‘радионица нашега спасења.’ Зато, ко уђе у Цркву Божију он себе преображава. Од вука постаје јагње, од неверника постаје верник, од противника Христовог постаје следбеник и сведок Христове истине и све је то истинито предање које су пророци на много, много векова пре Рођења Христовога прорицали и говорили. Да ће се родити Месија, да ће поживети са нама, да ће због нас и за нас пролити своју пречасну крв да би искупио род људски који је круна Божијега стварања.
Господ Бог остави нама у спомен шта треба да чинимо да наследимо живот вечни. Како треба да живимо овде у овом свету, да проживимо часно и богоугодно. Без болести, без тешкоћа, јер често је болест последица нашег лошег односа према Богу, према себи и према ближњима. Када све то ускладимо и задобијемо љубав и мир у срцу свом и знамо шта треба да чинимо а чега да се клонимо, тада ће светлост у срцу нашем, у души, у уму, засветлети у нама.
Човек је чудесно саздање. Учинио је Бог човека мало мањим од анђела. Славом и чашћу овенчао га, а човек покушао оно што Бог није, тобож, добро урадио, па је почео по своме уму да диригује природом. Да зна кад треба да пада киша кад не треба, када треба да се сеје, када треба да се жање. Све ради када њему одговара, а не препушта се вољи Божијој, без које ништа не бива.
У данашњем Светом Јеванђељу слушамо причу о капетану из Капернаума чији слуга је врло болестан. Капетан прилази Христу и тражи да слугу исцели. Господ каже: доћићу у твој дом и исцелићу га. Тада капетан исказа највећу људску врлину – себепознање. И рече Господу: ‘Само реци реч и оздравиће слуга мој“. Какву је веру, тај капетан исказао Господу Богу, довољно говори сам Бог који рече да такву веру ни у Израиљу не нађе. Капернаум је врло богато место, које се у Светом Писму описује. Зато је Господ Бог више пута упућивао речи да се покаје и говорио: ‘Капернауме, Капернауме, до неба си се подигао, али ћеш до пакла сићи’. Зато што се у том богатом месту умножио и грех. Јер где су моћи, где је много новца, где се лако пролази овде у овом свету, ту се настани и онај ненавидник рода људскога. Онда људе замути толико, око новца, око власти, око свега да они изгубе осећај где су и шта су у овоме свету. Ето, Господ Бог пронађе једнога вернога у Капернауму и видели сте шта би. Каже: ‘Нека ти буде онако како си веровао.’ Он оде дому своме и нађе слугу свога који оздрави.
То бива и са нама. Ми смо често маловерни. Далеко од Бога. Ушли смо у световне ствари у мњење овога света па нам је све шарено, све интересантно, све очекујемо нешто ће се много лепо десити нама чим живимо у овако лепом свету. А леп је зато што га је Господ тако створио, јер све што је Бог створио – створио је без мане. Чим нема везе са Богом, чим од Бога не добија силу и благодат, видели сте и сами да овај свет, по речима апостола Павла, сав у злу лежи. Није зло доминантно овде у свету и не може да буде, јер да је доминантно давно би нас хришћане прогутали. Господ Бог је силан у делима и у речима; заштитник нас, Његових следбеника и нама даје све оно што је потребно за живот овај, а најпре даје нам силе, које у Цркви почивају. Свете Тајне, да можемо да се одупремо стихијама овога света. Видели сте и сами колико је тешко живети данас у овоме свету и никада није било лако. Увек је било тешко живети у свету. Зато што то није Рај. Ми смо били у Рају, сад смо у овом привременом свету, да би смо живећи по заповестима Божијим поново се вратили у рај. Где нема ни жалости, ни болести, ни смрти, него је живот вечни и бесконачни заједно са Оцем, Сином и Духом Светим.
Пример да је наше Јеванђеље истинито је да је Господ Христос дао својим ученицима и апостолима, да везују и разрешују грехе, да лече, подижу из постеље, да припремају за Царство небеско. Данашњи светитељи које славимо, Козма и Дамјан, примили су ту реч Божју, живели по њој и наставили дело Божије. Тако да су они Свети бесребреници и чудотворци, лекари душа и тела наших. Примивши благодат и силу они ту благодат и силу бесплатно дају свакоме ономе ко хоће, а Господ је рекао да хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине.
Нека Господ Бог, син утехе, мира и сваког добра буде са нама, да чујемо речи Његове, да познамо да је он једини Човекољубац, да нема другога, нема онога ко воли више човека од Онога који је Крв своју пролио за палога човека. Зато Њему нека је слава у све векове са Оцем и Духом, нека нас води и руководи до Царства небеског. Амин.“
На Литургији се причестио велики број верних Ужичана, међу којим су највећи број чинила деца која су својим доласком умножила радост свима присутнима у храму.
После Свете Литургије, приређена је трпеза љубави, на којој се протојереј Владимир Дуканац, у име свештенства и верног народа, захвалио Епископу Јустину на канонској посети и указаној части, а све присутне ободрио на послушност и ревност у служењу Цркви Христовој.
Ђакон Младен Стевановић
